Канон садржи дванаест студија и есеја, нових или први пут сакупљених у књизи, о четири велика српска песника: Јовану Дучићу, Десанки Максимовић, Васку Попи и Ивану В. Лалићу. Као четири свете књиге, четири стране и угла квадрата, четири годишња доба и четири стуба куће, њихове духовне творевине, усаглашене и повезане у вишем јединству, граде, заједно са делима других великих и значајних песника, јединствени канон српске поезије XX века.
БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ
Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).



ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић
Тумачење књижевне баштине у новом књижевноисторијском, књижевнотеоријском и културолошком кључу. Наравно, у првом плану су најзначајнији писци српске књижевне прошлости, али и дела и феномени који су небригом националне књижевне науке препуштени забораву – новим читањем јасно је уочљива важност онога што је немарно запостављено.
ISBN 978-86-519-0022-1