Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).
Колекцију чине ауторске студије и монографије, расправе, потом хрестоматије, зборници и антологије о појединим писцима, раздобљима, феноменима, родовима и врстама итд. Основна намера колекције је да дâ што целовитије увиде, пресек о појединим ствараоцима и темама, тј. да исправи велики недостатак у едукативној сфери (намењена ученицима, студентима и проучаваоцима књижевне уметности).
„Живео је некоћ Неко ко је могао гледати исти призор и исти предмет, час као што би га гледао сликар, а час као природњак; час као физичар, а другом приликом као песник; и ниједан од тих погледа није био површан... Све се то нагомилава у бројне трајне белешке. Његови савременици мисле да тај човек губи своје време...“
(Пол Валери, Предговор за Свеске Леонарда да Винчија)
.jpg)
.jpg)
