У књижари „Геца Кон“, у уторак, 14. децембра, представљена је књига  Иди за собом Бориса Субашића.
О књизи су говорили академик Миодраг Марковић, историчар Немања Девић, уредник издања Борисав Челиковић и аутор.

„Помислио сам да ће у овој књизи на други начин бити изложена проблематика којом сам се раније бавио, али кад сам је прочитао, видео сам да има много ширу и комплекснију тематику“, истиче академик и редовни професор Филозофског факултета Миодраг Марковић. „Ово је спис који у себи комбинује белетристику, литературу, научнопопуларни и публицистички приступ. У тим ходочашћима и путовањима кроз Свету земљу, Свети Сава је само један од ликова, а остали су Аврам, Мојсије, Христ и сам аутор, који прави честе дискурсе на догађаје како из далеке тако и из ове блиске историје. Субашић је, што се да приметити, потрошио силно време читајући одређену литературу и грађу о путовањима и историјским чињеницама од најранијих времена до данас. Ово дело је у стању и специјалисти за ту област да открије нешто ново, оно што му је промакло“, открива академик Марковић.

 Историчар Немања Девић истакао је да ће Субашићева књига свим будућим путницима у Свету земљу послужити као одличан путоказ и припрема за пут. „Написана је тако да је читаоцима савршено разумљива. Она је потпуно поткована, утемељена на предањима и религиозности. Он тражи српске трагове у Светој земљи од доба Немањића, али, с друге стране, показује како је одређено семе са Свете земље посејано на нашој територији, како се развијало и израсло“ закључује Девић.

У вези с књигом Иди за собом уредник издања Борисав Челиковић рекао је да је Борис Субашић био један од само седам одабраних на великом међународном конкурсу који је расписао Израел позивајући новинаре, путописце, инфлуенсере из целог света да упознају Израел, такорећи, с ногу, односно да пешке пређу стазе Свете земље.

„Тај пут је велико искушење тела и духа. Био је то својеврсни пут у прошлост, пут ка извору западне цивилизације јер се она темељи на јудеохришћанству, али и наше националне културе коју је на овим стазама створио Свети Сава. Не можеш да разумеш велика дела литературе или ликовне уметности, вајарства ако не знаш библијске приче. У тој пустињи откријеш како је настала велика идеја о једном Богу. Откриваш и колико живота има у тој пустоши“ каже Субашић и додаје да је тешко укратко говорити о једном таквом путовању.

„Количина утисака се увећава са сваким новим кораком кроз те чудесне пределе у којима се мешају стварност и дубока прошлост. Једном ногом корачате кроз овај савремени свет, а другом ногом сте у библијском свету.“ Стазом Свете земље ходио је својевремено и Свети Сава, што је аутора посебно инспирисало: „На свом другом путовању по Светој земљи, Сава је спојио путеве три најважније личности монотеизма – Аврама, Мојсија и Христа. Тај пут био је дуг 2.200 километара и трајао је неколико месеци. Питао сам се како је Сава, који је у то време имао 60 година, што су биле озбиљне године за то време, прешао оволико растојање. Одговор нашег водича био је: ’Није важно како већ зашто’. Када знаш мотив, онда ти је јасан и пут. Кроз тај његов велики подвиг ми Светог Саву, монаха строгог погледа, каквог познајемо с фресака, упознајемо и као авантуристу. Као некога ко пролази кроз зараћене земље, говори неколико језика, и који зна да му је то последње животно путовање. То је за њега био велики и физички и духовни подвиг.“ Субашић је додао и да не знамо колико је Срба од тада, у непрекидном низу, марширало ка том делом света „који је идентичан Балкану, никад миран“.

„Путовали су из европског Блиског истока на прави Блиски исток пролазећи притом кроз разне авантуре. Сва места велике лепоте и историје су места великих опасности. Захваљујући професору Томиславу Јовановићу, ми имамо сабран највећи део путописа српских путника по Светој земљи, који су, чак и када су врло кратки, изузетно занимљиви. Али о тим књигама се мало зна, јер често је наш најбољи део историје сакривен у фуснотама, у неким заборављеним књигама“, закључио је аутор Субашић.