У књижари „Геца Кон“, у уторак, 8. фебруара, представљена је књига Покојници из зеленог врта, Мохамада Резе Бајрамија.

О књизи су говорили Петар Арбутина, директор Сектора за издавање књига Службеног гласника, Амир Пурпезешк, директор Културног центра Амбасаде Ирана у Београду, и Александар Драговић, преводилац.

Амир Пурпезешк истакао је да ово дело представља један од драгуља савремене персијске књижевности, а Бајрами „се издваја као звезда треће генерације аутора у историји иранске књижевности“.

„Са више од педесет написаних дела, он оставља веома велики и значајан печат на целокупну савремену књижевну сцену на том простору. Бајрами пише у више различитих жанрова, а посебно се истиче као писац романа за младе и ратне књижевности“, рекао је Пурпезешк. Према његовим речима, „превођење дела овог цењеног писца мора бити изузетно велики подвиг“.

„Преводилац једног оваквог дела мора бити међу најбољима, због савесности, пажње и посвећености које је потребно уложити у превод дела књижевника попут Бајрамија“, сматра Пурпезешк.

Александар Драговић навео је да су Бајрамијеви романи „веома слојевито развијени и комплексни“, те да му је, као преводиоцу овог дела, био изузетно велики изазов да се суочи с његовим стилом и језиком. „Још једна изузетна одлика Бајрамијевог писања јесте његов садржајни језик, који никада не моралише. Код њега ни у најмањим траговима нема патетике, што је за велику похвалу, а језик је проткан финим хумором и понекад аутоиронијом“, истакао је Драговић и додао да ову књигу карактеришу и „измештање из контекста и увођење у метафизичку реалност“.

Петар Арбутина сматра да би на преводима дела иранске књижевности требало интензивније радити, јер она има много да понуди. „Ова књига заинтригирала ме је пре свега због тема којима се бави. То су неке општељудске теме, између осталог, страдање човека у рату и оно што рат доноси обичном, цивилном становништву“, казао је Арбутина и додао да у овом делу „постоји пропорција велике и мале историје“, постављених једна наспрам друге.

„’Велика историја’ је скуп дешавања која остану забележена у књигама и која се памте као коначна слика једног периода. Ипак, ’велика историја’ не познаје мале људе, већ их памти само као бројеве“, истакао је Арбутина. Према његовим речима, „’мала историја’ је историја једног човека који не ствара историју“.

„Све трауме ’велике историје’ садржане су у ’малој историји’, не у догађајима, већ у трпљењу. Због тога су јунаци ове књиге људи који су својим животима и судбинама показали један трауматичан период на простору Ирана“, навео је Арбутина, рекавши да је Бајрамијева књига „врло комплексно дело, које у себи на више нивоа показује различите карактере људске душе и границе које и добро и зло могу да досегну“.

Радња романа Покојници из зеленог врта прати две приповедачке линије. Прва је смештена у време пред крај Другог светског рата, током инвазије снага династије Пахлави на Аутономну Републику Азербејџан, и прати судбину радијског спикера Балаша, који са сином покушава да дође до совјетске границе. Друга линија смештена је 15 година у будућност, и описује дечака Булута на селу; Булут је туђинац у кући, оптерећен својим пореклом, и покушава да открије своје корене и тако попуни празан мозаик свог живота.
У овом делу „Бајрами на виртуозан начин спаја и сажима оба приповедачка тока и пружа интригантно, узбудљиво и упечатљиво штиво, које увелико превазилази друштвеноисторијски контекст“.