У књижари „Геца Кон“, у четвртак, 9. децембра, представљена је књига  Mussolini ante portas Италијански фашизам и југословенско суседство (1919–1925) историчара Милана Ристовића

О књизи су говорили Петар Арбутина, Милан Ристовић и уредник издања Борисав Челиковић.

Према речима уредника Челиковића, у библиотеци Саборник објављено је преко 50 наслова, али овај период, период Краљевине Југославије, приказан је у малом броју озбиљних историографских радова и непроучен сразмерно свом значају. Додао је и да је ово јединствена монографија која попуњава празнину у нашем знању о настанку Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и проблемима с којима се она суочила те улази у фокус наше историографије после скоро три деценије.

 „Ова књига је, пре свега, посвећена друштвима у кризи и свим последицама таквих кризних ситуација. Први светски рат је утицао на то да се драматично промени геостратешка слика и политичка карта Европе. Појавиле су се нове државе од Балтика до Јадранског мора. Постојали су губитници и победници у рату и један дуги низ драматичних процеса, укључујући и руску револуцију, као и победника који је себе сматрао губитником, а то је била Италија. Италијанска елита, уз мале изузетке на левици, сматрала је да је то осакаћена победа, јер Италија није добила оно што је тражила 1915. године у Лондону да би ушла у рат на страни Мале Антанте“, истакао је на промоцији аутор студије Милан Ристовић.

Управо се тада појавио Бенито Мусолини, необична личност, бивши социјалиста-интервенциониста, који је 1919. у Милану основао Фашистичку странку... Управо се у то време појавила и  потпуно нова држава: Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, с огромним проблемима. Једно од горућих питања у борби за југословенске границе у националним оквирима југословенске државе било је, како напомиње Ристовић, питање Ријеке.

„Ту се отвара питање коме ће припасти Ријека, јер Југославија нема пристојну луку, а Ријека има директну железничку везу са Средњом Европом. Италијани, међутим, сматрају Ријеку делом своје националне територије... Конференција мира одлучује да то буде град држава, Италијани нису задовољни и ту се појављује невероватна личност, водећи песник италијанског модернизма Габријеле Д‘Анунцио. Он с групом авантуриста упада у Ријеку и тамо прави историјско-политички феномен – више од годину дана води Ријечку државу, пише устав“, наводи Ристовић. „Ипак, под притиском Европе, италијанска војска је Д’Анунција истерала из Ријеке, којој је враћен статус града-државе. Тада фашисти долазе на сцену и праве пуч, а неколико месеци касније и Ријека постаје њихов бастион“, каже историчар.

Ристовић подсећа и на то да је Мусолини током Првог светског рата писао текстове подршке српском народу да се одбрани, као и да је Д’Анунцио такође писао своју оду Србији.

„Све то, међутим, нестаје када српска влада почне да преговара с југословенским одбором и они то виде као угрожавање италијанског интереса. Мусолинијев напредак је био добрим делом повезан с југословенским питањем“, каже Ристовић.

 „Од зенитиста и комуниста, марксиста, до оних који припадају национално-конзервативним круговима, уз врло мале изузетке, види се врло критички однос према италијанском фашизму, они виде ту опасност и покушавају да укажу на то да морају да се поставе неке границе. С друге стране, италијански фашизам, као и претходна авантура Д’Анунција, окупља око себе све оне који руше југословенску државу“, истиче Ристовић објашњавајући комплексност негативног утицаја италијанског фашизма на очување интегритета Краљевине СХС и последице тих односа у будућности југословенске државе.