У уторак, 6. фебруара, у књижари „Геца Кон“ представљене су књиге Коментар кривичних дела против имовине, проф. др Игора Вуковића, и Одузимање имовине учиниоцима кривичних дела, др Мирослава М. Ђорђевића.

О књигама су, осим аутора, говорили проф. др Горан П. Илић, професор Правног факултета, др Жељко Бркић, државни секретар у Министарству унутрашњих послова, и доц. др Мијодраг Радојевић, уредник ових издања.

Професор Илић је истакао да је ово један по много чему значајан подухват, који ће кривичном правосуђу омогућити да се делотворније суочи с бројним дилемама које искрсавају у вези с имовинским кривичним делима. Он наглашава да је реченица професора Вуковића одмерена, лишена сувишних речи, без околишања погађа in medias res и изражава јасну мисао, произашлу из изузетног познавања материје о којој пише. Коментари кривичних дела су нумерички обележени, а анализа се одвија уз помоћ устаљеног обрасца, обухватајући неретко и поједина питања у домаћој литератури на која се не обраћа довољно пажње, или им се пажња уопште не посвећује, приметио је професор и истакао да су драгоцени и подаци који су по правилу садржани у завршном пасусу коментара сваког кривичног дела, јер упућују на проценат изречених кривичних санкција.

Државни секретар у Министарству унутрашњих послова Жељко Бркић истиче да је веома важно да ми као држава имамо посебан однос према свакој имовинској користи која је противправно стечена, јер имовина је, поред живота, слободе и достојанства, вредност коју кривично законодавство штити и гарантује сваком грађанину. „Приватна својина, имовина која је легално стечена, мора да буде третирана и доследно од стране државе заштићена. С друге стране, имовина која је противправно прибављена треба да буде предмет третирања државе, чиме се шаље јасна порука да се бављење криминалом не исплати“, наглашава он. „Мој је утисак да монографија на садржајан и методолошки исправан начин третира како упоредно законодавство, тако и постојећа решења, а бави се и органима који учествују у одузимању имовине стечене кривичним делима“, примећује он. „Ово је дело за којим ће посезати сви који желе да се баве овом облашћу и ја честитам аутору на прегалаштву, труду и раду. Књига ће бити добар подстрек за свако промишљање, а кад је реч о МУП-у, наћи ће значајно место у програму нашег стручног усавршавања, јер овде има доста добрих решења“, истакао је он. „Важно је да наши полицијски службеници који примењују ове институте имају шири поглед, јер само ширина у погледу неће вас одвојити од фокуса и моћи ћете прецизније и јасније да видите. Док сви гледају, полицајци морају да виде, а ова монографија управо даје такву могућност“, закључио је Бркић.

Аутор књиге Коментар кривичних дела против имовине Игор Вуковић каже да је идеја била да теме буду од практичног значаја и да нема теоријских ствари, осим тамо где је нужно. „Желео сам да покажем да ми као систем, као друштво, имамо неке одлуке које се баве проблемима који су актуелни и на неком упоредном плану. Право је задовољство било тражити те одлуке и трудио сам се да сакупим све што сам могао, посебно ове из последњих тридесетак година“, открива аутор. „Захвалност дугујем и издавачу на труду да ова књига изађе, али и на томе што је покретач врло вредне едиције ’Збирка одлука судске праксе’“, напоменуо је Вуковић.

Аутор монографије Одузимање имовине учиниоцима кривичних дела Мирослав Ђорђевић открива да је монографија заправо докторска дисертација која је прерађена, допуњена и новелирана. „Одузети имовину криминалног порекла јесте и филозофско питање и апсолутно равнотежно питање, а не само правно и нешто што се захтева у правној пракси. Циљ ове монографије био је да се представи један свеобухватан систем, бар колико смо ми то могли да замислимо, одузимања имовине која је стечена ван законских прописа. Дакле, не само криминалним путем већ и противзаконито стечена имовина“, објашњава он.

Он подсећа да је идеја проширеног одузимања имовине стара више од једног века, а први пут се појавила на формалном нивоу у Коментару Општег кривичног законика за краљевину Норвешку из 1902. године. „Та идеја не постоји само у кривичном погледу него и погледу грађанскоправног одузимања имовине и управног одузимања имовине. И код нас постоје такви закони из 2001. и 2020. године, а то је Закон о утврђивању порекла имовине и посебном порезу, који је обрађен и критикован“, рекао је Ђорђевић.

Иако практичар, он је дао одговор на бројна питања материјалне и процесне природе, па је ова студија од велике користи не само браниоцима и судовима већ и кривичарима догматичарима.