БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција ПОВЕСНИЦА

УРЕДНИК: Гојко Тешић


Историјски прегледи српске књижевности од почетака до данашњих дана (по раздобљима – епохама, стилским формацијама, посебним феноменима, жанровима итд.). Колекцију ће чинити и фототипска издања капиталних остварења српске књижевноисторијске мисли, антологијски избори с критичком апаратуром, хрестоматије... Српска књижевна баштина скривена иза девет брава – по архивима, приватним заоставштинама – јесте сведочанство о нашим олаким увидима и у далеку и у блиску прошлост која може проговорити о густим слојевима таме која и те како умањује вредност онога што јесте и реткост и изузетност. Једна чудесна понорница вредности која призива у своје дубине...

КРАТКИ УВОД У ИСТОРИЈУ СРПСКЕ КУЛТУРЕ
КРАТКИ УВОД У ИСТОРИЈУ СРПСКЕ КУЛТУРЕ
Мирјана Д. Стефановић
прво издање, 2008, 15,5 x 22 цм, 127 стр. + четири табака илустрација, броширан повез, ћирилица
ISBN: 978-86-7549-984-8
605,00 РСД
574,00 РСД

Књига, насловљена парафразом наслова прве мале историје Срба (1765) Павла Јулинца, нуди, бар у идејама, друкчију могућност да понешто научимо о себи самима. Ипак, однос Европе и Балкана у студији културе никако не би требало да се сведе на фронт бинарности, у којем би се, с једне стране, упућивали повици на Европу која свој наводни супротни појам употребљава с негативним предзнаком, нити, с друге стране, као гетоизован простор оријенталног.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2024 — Службени гласник РС