БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)
Затвори
Едиција КОРЕНИ

УРЕДНИК: Борисав Челиковић


Пре више од једног века, знаменити научник Јован Цвијић са својим сарадницима и ученицима започео је вековни подухват српске науке: антропогеографско испитивање српских земаља у склопу кога су истраживана насеља, порекло становништва и обичаји. Студије настале у склопу овог пројекта објављиване су у Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије и данас су права библиофилска реткост коју поседује мали број институција, библиотека и појединаца.

У оквиру едиције Корени биће објављена фототипска издања из Српског етнографског зборника, али и студије о пореклу српских породица, њиховим миграционим кретањима и обичајима, објављене у другим издањима. Обласно груписана издања ове едиције употпуњена су поговорима који указују на релевантне студије и расправе објављене у последњих пола века. Првих 17 књига Корена посвећене су предеоним целинама које обухватају територију централне и западне Србије: од Велике Мораве на истоку, Саве на северу, Дрине на западу, Рзава и Западне Мораве на југу.


МЕТОХИЈА I
МЕТОХИЈА I
Насеља, порекло становништва, обичаји. Књига 45
приредио Борисав Челиковић
саиздаваштво са Српском академијом наука и уметности, прво издање, 2020, 16,5 х 23,4 цм, 1000 стр., тврд повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-2654-2
1.980,00 РСД
1.683,00 РСД

Књига I

Објављене студије:

Митар Пешикан, Етничке прилике у Метохији у вековима пре Велике сеобе у светлости ономастичких сведочанстава (1990), са картом у прилогу
Владимир Стојанчевић, Етничке, конфесионалне и демографске прилике у Метохији 1830-их година (1988)
Мирчета Вемић, Етничка карта дела Старе Србије. Према путопису Милоша С. Милојевића 1871–1877. године (2005), са картом у прилогу
Милош Велимировић, Подрима, приредио Урош Шешум
Панта Срећковић, Путничке слике. Трећа слика. Подрим и Метохија (1882)
Иван Степанович Јастребов, Ђаковачки и Призренски округ (1904)
Сава Дечанац, Призрен (1888)
Бранислав Нушић, Црнољева – Подрима. Призрен Белешке с пута кроз Арбанасе 1894. године (1902)
Јован Цвијић, Метохија и Призренска област (1911)
Аграрна статистика неких села у 1912. години у околини Пећи и Призрена, приредио Ђорђе Микић (1988)
Александар И. Стебут, Доброслав Тодоровић, Испитивања колонизацаионе способности Пећско-Призренског реона (1928)
Милисав Лутовац, Насељавање Црногораца по Метохији (1932), Данашње насељавање Метохије (1934), Сточарство на североисточним Проклетијама (1933), са картама у прилогу
Светозар Раичевић, Антропогеографска и етнолошка проучавања Метохијског Подгора и Прекорупља (1934), Етнички поремећаји у Метохији (1934) О старим српским гробљима у Метохији (1939)
Бранислав Којић, Стара кућа у Пећи, Ђаковици и Призрену (1935)
Ђорђе Тешић, Воденице и ваљавице у Истоку (1954)
Божидар Крстановић, Брвнара Даниловића у селу Лоћане. Оглед о вредности предања (1994)
Видосава Николић, Српска породична задруга у метохијским селима (1958), Брак код Срба у Метохији (1961)
Сима Тројановић, Милан Гајић, Крв и умир код Срба и Арнаута (1901)
Љубица С. Јанковић, Народне игре у Метохији (1937)
Милован Радовановић, Извод из резултата антропогеографских проучавања Метохије (2008)
Поговор: Борисав Челиковић, Први истраживачи Метохије

Метохијска котлина налази се у југозападном делу Србије, омеђена планинама: Мокром, Жљебом, Копривником, Коритником, Шаром, Дезерском, Жаром, Црнољевом и Дреницом. Простире се на 4.329 квадратних километара. То је једна од најбогатитих области текућом водом на Балкану. Највећа река Бели Дрим протиче малтене од севера до југа и прима четири Бистрице (Пећку, Дечанску, Лоћанску и Призренску), а осим тих и речице Исток, Клину, Мирушу, Ереник и Топлуху. Метохија се дели на северну, или праву, и јужну Метохију. Северна се просторе на југу до Швањског моста на Дриму, десетак километара јужније од Ђаковице и њој припадају предели: Метохијски Подгор, Прекорупље, Преководе, Река, Xас и брдскопланински предео Ругово у горњем току Пећке Бистрице, изнад живописне Руговске клисуре. Јужна Метохија смештена је у окружењу планинских венаца Шаре на југу, Паштрика на западу, Проклетија на северозападу, Милановца на истоку, и њој припадају предели Призренског Подгора, Подриме и Жура, као и шарпланинске жупе Средска, Гора и Опоље.

Пространство Метохије и њен историјски значај у прошлости српског народа условили су да због броја релевантних студија написаних о насељима, становништву и народном животу и обичајима, објавимо четири књиге, тј. четири тома, посвећена овом пределу.

Прва књига садржи најстарије научне студије и забележену етнографску грађу, објављене углавном пре Другог светског рата или непосредно након њега.

Друга књига биће посвећена северној Метохији, пределима Ругове, Метохијског Подгора, Прекорупља, Прековода и Река, трећа јужној Метохији: Хас, Подрима, Призренски Подгор и Жур, а четврта под називом Српска Метохија – вертикала зла, приказаће по насељима њихов историјат и пострадање српског народа у сваком насељу.

Порекло

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2021 — Службени гласник РС