БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)
Затвори
Едиција КОРЕНИ

УРЕДНИК: Борисав Челиковић


Пре више од једног века, знаменити научник Јован Цвијић са својим сарадницима и ученицима започео је вековни подухват српске науке: антропогеографско испитивање српских земаља у склопу кога су истраживана насеља, порекло становништва и обичаји. Студије настале у склопу овог пројекта објављиване су у Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије и данас су права библиофилска реткост коју поседује мали број институција, библиотека и појединаца.

У оквиру едиције Корени биће објављена фототипска издања из Српског етнографског зборника, али и студије о пореклу српских породица, њиховим миграционим кретањима и обичајима, објављене у другим издањима. Обласно груписана издања ове едиције употпуњена су поговорима који указују на релевантне студије и расправе објављене у последњих пола века. Првих 17 књига Корена посвећене су предеоним целинама које обухватају територију централне и западне Србије: од Велике Мораве на истоку, Саве на северу, Дрине на западу, Рзава и Западне Мораве на југу.


ТИМОК, ЗАГЛАВАК, БУЏАК, СВРЉИГ
ТИМОК, ЗАГЛАВАК, БУЏАК, СВРЉИГ
Насеља, порекло, становништво, обичаји - књига 23
приредио Борисав Челиковић
саиздаваштво са САНУ, 2012, 16,5 х 23,4 цм, 772 стр., тврди повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1575-1
330,00 РСД

Студије:

Маринко Станојевић, Тимок (1940), Заглавак (1913), Зубетинци (у срезу Заглавском) (1937)
Никола Пантелић, Етнолошка грађа из Буџака (1974)
Петар Голубовић, Становништво и насеља општине Сврљиг (1992)
Недељко Богдановић, Језик и говор (1992)
Сретен Петровић, Славски обичаји (2000)
Стеван Мачај, Грађа за топографију округа Књажевачког (1866)
Јован Мишковић, Књажевачки округ (1881)
Драгољуб К. Јовановић, Књажевачки округ. Прилог за историју и етнографију Србије (1889)

Обрађено је 130 насеља од којих граду Зајечару припада 5: Боровац, Врбица, Мали Извор, Мариновац и Селачка; општини Књажевац – 86: Алдина Река, Алдинац, Балановац, Балинац, Балта Бериловац, Бањски Орешац, Бели Поток, Берчиновац, Божиновац, Булиновац, Бучје, Валевац, Васиљ, Видовац, Вина, Витковац, Влашко Поље, Вртовац, Габровница, Глоговац, Горња каменица, Горња Соколовица, Горње Зуниче, Градиште, Грезна, Дебелица, Дејановац, Доња каменица, Доња Соколовица, Доње Зуниче, Дрвник, Дреновац, Дречиновац, Жлне, Жуковац, Зоруновац, Зубетинац, Иново, Јаковац, Јаловик Извор, Јања, Јелашница, Каличина, Кална, Кандалица, Књажевац, Кожељ, Крента, Лепена, Локва, Мањинац, Миљковац, Минићево, Мучибаба, Ново Корито, Орешац, Ошљане, Папратна, Петруша, Подвис, Понор, Потркање, Причевац, Равна, Равно Бучје, Радичевац, Ргоште, Репушница, Сврљишка Топла, Скробница, Слатина, Стањинац, Старо Корито, Стогазовац, Татрасница, Трговиште, Трновац, Ћуштица, Црвење, Црни Врх, Шарбановац, Шести Габар, Штипина, Штитарац, Штрбац и Шумен Топла; општини Сврљиг – 39: Белоиње, Будримо, Бучум, Варош, Влахово, Галибабинац, Гојмановац, Грбавче, Гулијан, Гушевац, Давидовац, Драјинац, Ђуринац, Жељево, Извор, Копајкошара, Лабуково, Лалинац, Лозан, Луково, Манојлица, Мерџелат, Мечји До, Нишевац, Околиште, Округлица, Палилула, Периш, Пирковац, Плужина, Попшица, Преконога, Радмировац, Рибаре, Сврљиг, Сливје, Тијовац, Црнољевица и Шљивовик.

У прилогу карта Тимока (1940) и две Књажевачког округа (1866, 1881).

Порекло

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2021 — Службени гласник РС