БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)
Затвори
Едиција КОРЕНИ

УРЕДНИК: Борисав Челиковић


Пре више од једног века, знаменити научник Јован Цвијић са својим сарадницима и ученицима започео је вековни подухват српске науке: антропогеографско испитивање српских земаља у склопу кога су истраживана насеља, порекло становништва и обичаји. Студије настале у склопу овог пројекта објављиване су у Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије и данас су права библиофилска реткост коју поседује мали број институција, библиотека и појединаца.

У оквиру едиције Корени биће објављена фототипска издања из Српског етнографског зборника, али и студије о пореклу српских породица, њиховим миграционим кретањима и обичајима, објављене у другим издањима. Обласно груписана издања ове едиције употпуњена су поговорима који указују на релевантне студије и расправе објављене у последњих пола века. Првих 17 књига Корена посвећене су предеоним целинама које обухватају територију централне и западне Србије: од Велике Мораве на истоку, Саве на северу, Дрине на западу, Рзава и Западне Мораве на југу.


ЦРНА РЕКА
ЦРНА РЕКА
Насеља, порекло становништво, обичаји - књига 22
приредио Борисав Челиковић
саиздаваштво са САНУ, 2012, 16,5 х 23,4 цм, 1.088 стр., тврд повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1458-7
330,00 РСД

Фототипски објављене студије:

Маринко Станојевић, Антропогеографски преглед Тимочке Крајине (1937), Црна Река – антропогеографски прилози (1931), Попис Црне Реке 1844. године (1925), Зајечар у прошлости и садашњости (1929)

Црна Река. Антропогеографска грађа из заоставштине Маринка Станојевића (1975)

Преглед црквеног живота по парохијама и насељима у Тимочкој епархији

А) Зајечарско намесништво Б) Бољевачко намесништво (1934)

Mирослав Драшкић, Насеља, порекло становништва и етнички процеси у општини Бор (1975), Записи о становништву општине Зајечар (1978)

Драгољуб К. Јовановић, Црна Река. Прилог за историју и етнографију Србије (1883)

Стеван Мачај, Црноречки округ (1892)

Саватије Грбић, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког (1909), Српска народна јела и пића из Среза Бољевачког (1925)

Поговор: Б. Челиковић, Истраживања Црне Реке

Обрађено је 57 насеља од којих општини Бољевац припада 20: Бечевица, Боговина, Бољевац, Бољевац Село, Валакоње, Врбовац, Добро Поље, Добрујевац, Илино, Јабланица, Криви Вир, Луково, Мали Извор, Мирово, Оснић, Подгорац, Ртањ, Рујиште, Савинац, Сумраковац; граду Бору – 11: Бор, Брестовац, Бучје, Доња Бела река, Злот, Кривељ, Метовница, Оштрељ, Слатина, Топла и Шарбановац; граду Зајечару – 26: Велики Извор, Велики Јасеновац, Вражогрнац, Вратарница, Гамзиград, Горња Бела Река, Градсково, Грлиште, Грљан, Дубочане, Заграђе, Зајечар, Звездан, Ласово, Леновац, Лесковац, Лубница, Мали Јасеновац, Николичево, Планиница, Прлита, Рготина, Трнавац, Халово, Шипиково и Шљивар.

У прилогу Антропогеографска карта Црне Реке и Тимочке крајине (1900) и Часоказ Црноречког округа (1892)

Порекло

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2021 — Службени гласник РС