БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК

Какав би то био Службени гласник а да није делом и Књижевни гласник?

Зато смо најзад закорачили у океан стваралачког језика, у подручје непосредног живота због којег поглавито и све остале књиге постоје. Дела која ће бити круна ваших библиотека, свако од њих специфично и незаобилазно, у колекцијама Гласови света, Један према један, Гласови, Сопствена соба, Делта, Нови Декамерон, Кључ од куће и Ноар.

Дела у Књижевном гласнику су штампана за вашу душу, да вас крепе, лече, уче и разбуђују, и да им се предајете, богатећи се, током целе године и заувек.

О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Маја Живковић, Гордана Милосављевић Стојановић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић / Ранији уредници: Јовица Аћин, Миoдраг Раичевић, Горан Петровић, Наташа Марковић
Затвори
Колекција ГЛАСОВИ

УРЕДНИЦИ: Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гојко Тешић, Владимир Кецмановић / Ранији уредници: Јовица Аћин, Миодраг Раичевић, Горан Петровић


Нова дела домаћих писаца, познатих и непознатих! Откривамо за вас ауторе без чијих песама, прича, романа, не бисмо знали ко смо и који је наш језик, јер артикулишући сопствену културу наш живот поприма достојанство људског света.

ДВАДЕСЕТ ПЕТИ САТ
ДВАДЕСЕТ ПЕТИ САТ
Александар Гаталица
прво издање, 2021, 13,5 х 20 цм, 308 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-2698-6
880,00 РСД
748,00 РСД

Записи залуталих из двадесет петог сата.

Пандемија је. Die Pandemie, овако изговарају ову страшну реч у Немачкој. La pandémie, кажу је на француском. Кроз прозор гледам пролеће. То је прво чега се сећам у живим сликама на почетку ових смутних и збуњујућих догађаја. Пролеће не зна за епидемију, а она ипак покреће мрачне токове људског талога. Шездесет дана једем остатке из конзерви, мрвице хлеба и проклијали кромпир.

Проблем двојника јесте то што и јесу и нису ми, а наш – што и јесмо и нисмо они. Сви смо ту полутани, а нико целина. Не помажу ту много источњачке мудрости о целом из више органских делова, нити западњачке идеје о машини којој сви делови раде као складна целина, која постиже, самоходно, све већу и већу брзину у односу на незаинтересован крајолик кроз који јури.

Сви смо ми избеглице, сви смо ми антикомунисти. Неком је антикомунизам као шајкача с кокардом, па се с њом на глави појављује на сваком српском весељу и у коло хвата; другом је антикомунизам као лоша крвна слика, која упорно показује пад црвених крвних зрнаца, ма која терапија да се предузима.

Сви смо ми убоги слепци. Како ћемо ми из нашег лазарета за лепрозне да подигнемо Београд?

Сви смо ми гробље, сви до последњег смо паланчани света…

Сви смо се лишили лажних нада – осим једне. Надали смо се, лудо, да ће наши двојници умрети што пре, јер су наследили наша начета тела и олупине наших идеја у глави, те да ћемо ми онда добити прилику да се изнова представимо својој деци.

Делови из романа Двадесет пети сат

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2021 — Службени гласник РС