Под сунцем Подласја, између Нарве и Буга мучили су се, волели, тражили сопствени пут, видели патњу и смрт.
Централне фигуре ове приче су Миша и Милка, њихова лепа, осебујна веза, њихов заједнички живот и тешки избори који су стајали пред њима. Сећања јунака воде нас како на путовање кроз време, у предратни период и трагичне ратне године, тако и кроз простор – од Бјалистока преко Варшаве и Сарајева, па све до Урала.
Захваљујући кутији сећања враћају се личности и приче из прошлости: Мишин отац, заборављене избеглице, ексцентрични учитељ Франћишек, страствена Маријана коју називају ђаволовом наложницом, као и прозорљива Нађа која је имала дар унутрашњег сагледавања – онога што је у људима, у животињама, и под земљом. Личности у овој повести, међутим, нису само људи него и птице, реке, дрвеће, цвеће, траве.
„Чудно је сећање; пребира по догађајима како му се прохте, претреса мисли и извлачи из њих оно што му се свиди, а остало засипа песком...“
Јулија Фједорчук
.jpg)
.jpg)
