Пред читаоцима се налази завршни том повести о распаду Југославије у којем централно место заузимају три теме: у оквиру прве описује се и критички тумачи политика Европске заједнице, мировна конференција о Југославији, признавање независности појединих југословенских република и долазак снага Уједињених нација у Хрватску, друга тема посвећена је политичкој историји Босне и Херцеговине од пролећа 1991. до пролећа наредне године, када је призната њена независност, трећа тема бави се стварањем Савезне Републике Југославије, савеза Србије и Црне Горе и догађајима који су условили увођење санкција према тој држави од стране Савета безбедности УН. На крају су дата закључна разматрања о нестанку Југославије.
Овом приликом указујемо и на једну посебност везану за изворни материјал која се тиче Службе државне безбедности Србије. У извештају 5. одељења Ресора државне безбедности за Београд од 3. јануара 1996. речено је да су Фонд за хуманитарно право из Београда и Хелсиншки одбор за људска права у Србији ступили у везу са Трибуналом у Хагу „и спремни су да им, на захтев, доставе комплетну документацију“. Даље је наглашено да је током сређивања документације извршен попис докумената предвиђених за уништавање и „после предвиђене процедуре уништено је 60.000 материјала у фабрици на Ади Хуји и у Термоелектрани „Никола Тесла“ у Обреновцу“.
Овом књигом не завршава се наша прича о ратовима за југословенско наслеђе. Догађаји у Босни и Херцеговини и ситуацији у заштићеним зонама Уједињених нација у Хрватској од 1992, до мировне конференције у Дејтону 1995. биће описани у посебним монографијама.
