Уништавање и присвајање туђих културних добара појава је стара колико и култура. Као највећи и најопаснији од свих предатора, вођен неутаживом похлепом и мржњом према свему страном, која проистиче из страха колико и из осећања инфериорности, човек је одувек тежио и да разори оно што је било симбол туђе културе, јер се културним споменицима (и културом уопште) обележавала поседована територија, али и да присвоји оно што је мислио да се може присвојити, како би нека туђа вредност постала његова и део његове културе.
Ова књига је скроман покушај да се дигне глас не само у корист правде већ и културе, те да се информацијом дâ импулс оном цивилизацијском које постоји у човеку и да се супротстави оном нагонском које упорно опстаје у њему и које га чини звером, а зверима није место у култури, нити би требало да га имају у историји.
Академик Драган Симеуновић
