БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција ПОВЕСНИЦА

УРЕДНИК: Гојко Тешић


Историјски прегледи српске књижевности од почетака до данашњих дана (по раздобљима – епохама, стилским формацијама, посебним феноменима, жанровима итд.). Колекцију ће чинити и фототипска издања капиталних остварења српске књижевноисторијске мисли, антологијски избори с критичком апаратуром, хрестоматије... Српска књижевна баштина скривена иза девет брава – по архивима, приватним заоставштинама – јесте сведочанство о нашим олаким увидима и у далеку и у блиску прошлост која може проговорити о густим слојевима таме која и те како умањује вредност онога што јесте и реткост и изузетност. Једна чудесна понорница вредности која призива у своје дубине...

СРПСКА ПУТОПИСНА КУЛТУРА 1914–1940.
СРПСКА ПУТОПИСНА КУЛТУРА 1914–1940.
Владимир Гвозден
прво издање, 2011, 15,5 х 20 цм, 344 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0991-0
660,00 РСД

Службени гласник је 2011. године објавио књигу Српска путописна култура 1914–1940 Студију о хронотопичности сусрета Владимира Гвоздена.

Бирајући за предмет истраживања путописне записе класика српске књижевности који су стварали у периоду између два светска рата, као што су Исидора Секулић, Јован Дучић, Станислав Винавер, Момчило Настасијевић, Милош Црњански, Раде Драинац, Растко Петровић, Иво Андрић, Станислав Краков, Драгиша Васић.., записе људи који су у то време учествовали у књижевном животу, као што су Марко Цар, Марко Ристић, Живко Милићевић или Александар Илић, али и путописне огледе лекара Олге Палић и Милутина Велимировића, научника Михаила Петровића Аласа, вајара Сретена Стојановића, књижевних истраживача Милоша Савковића, Илије М. Петровића и Рашка Димитријевића, архитекте Александра Дерока, учитеља Станише Станишића, занатлије Милорада Рајчевића, грађевинара Хаџи-Ота Голднера, феминистичких интелектуалки Јелене Димитријевић и Јулке Хлапец Ђорђевић, просветног инспектора А. Станојевића, новинара Предрага Милојевића, правника Анке Гођевац, просветног радника Момчила Милошевића, историчара Алексије Јелачић, или глумице Десе Дугалић... – аутор покушава да, из перспективе једног граничног књижевног жанра, назре општекњижевно релевантне механизме, истовремено покушавајући да проучавањем једне хаотичне и граничне епохе, одговори на питања актуелна и у ништа мање хаотичној, а вероватно такође граничној епохи у којој живимо.

Награда „Лаза Костић“ – Салон књига Нови Сад 2012.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2024 — Службени гласник РС