Службени гласник је 2011. године објавио књигу Српска путописна култура 1914–1940 – Студију о хронотопичности сусрета Владимира Гвоздена.
Бирајући за предмет истраживања путописне записе класика српске књижевности који су стварали у периоду између два светска рата, као што су Исидора Секулић, Јован Дучић, Станислав Винавер, Момчило Настасијевић, Милош Црњански, Раде Драинац, Растко Петровић, Иво Андрић, Станислав Краков, Драгиша Васић.., записе људи који су у то време учествовали у књижевном животу, као што су Марко Цар, Марко Ристић, Живко Милићевић или Александар Илић, али и путописне огледе лекара Олге Палић и Милутина Велимировића, научника Михаила Петровића Аласа, вајара Сретена Стојановића, књижевних истраживача Милоша Савковића, Илије М. Петровића и Рашка Димитријевића, архитекте Александра Дерока, учитеља Станише Станишића, занатлије Милорада Рајчевића, грађевинара Хаџи-Ота Голднера, феминистичких интелектуалки Јелене Димитријевић и Јулке Хлапец Ђорђевић, просветног инспектора А. Станојевића, новинара Предрага Милојевића, правника Анке Гођевац, просветног радника Момчила Милошевића, историчара Алексије Јелачић, или глумице Десе Дугалић... – аутор покушава да, из перспективе једног граничног књижевног жанра, назре општекњижевно релевантне механизме, истовремено покушавајући да проучавањем једне хаотичне и граничне епохе, одговори на питања актуелна и у ништа мање хаотичној, а вероватно такође граничној епохи у којој живимо.
Награда „Лаза Костић“ – Салон књига Нови Сад 2012.