Посматрати симболичке димензије друштвене акције – уметност, религију, идеологију, науку, право, морал, здрав разум – не значи окретати главу од егзи-стенцијалних дилема живота за некакво емпиријско подручје де-емоционализованих облика; то значи заронити усред њих. Суштинска вокација интерпретативне антропологије није да нам пружи одговоре на наше најдубље недоумице, већ да нам учини доступним одговоре које су дали други и да их тиме укључи у доступан запис онога што је човек већ рекао.
(Клифорд Герц)
Савремена друштвена теорија се све више налази у ситуацији сличној оној у којој је Алиса када закорачи с друге стране огледала. Ствари као да су на неки чудан начин измештене или преокренуте, „поредак ствари“ делује потпуно изокренуто, и ако се ствари сагледавају онако како смо до сада навикли (у светлу „класичних едукативних принципа“, или нечег сличног), изгледају помало бесмислено. Произвођење знања које се може практично применити, нешто на шта се дуго времена гледало са доконим презиром, и са интелектуалне висине, постаје нешто на основу чега се одређују правци развоја наука у савременом свету. Уколико савремена антропологија жели да ухвати корак са тим светом, она мора наћи начина да се прилагоди.
(Александар Бошковић)
.jpg)
.jpg)
