БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција НАСЛЕЂЕ

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Тумачење књижевне баштине у новом књижевноисторијском, књижевнотеоријском и културолошком кључу. Наравно, у првом плану су најзначајнији писци српске књижевне прошлости, али и дела и феномени који су небригом националне књижевне науке препуштени забораву – новим читањем јасно је уочљива важност онога што је немарно запостављено.

ЦИРКУС ДРАИНАЦ
ЦИРКУС ДРАИНАЦ
Циркус живота у коме сам вратоломије изводио
Недељко Јешић
прво издање, 2013, 15,5 х 22 цм, 548 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1542-3
49,50 РСД
47,03 РСД

Од 1986. почео сам да објављујем текстове о Драинцу, засноване на обављеним истраживањима, међу којима је било и неколико фељтона, кратких и обимнијих, као: „Бекства и скитње Рада Драинца“ (Политика експрес, 1989), „Тајанствена љубав Рада Драинца“ (ТВ новости, 1989), „Црна Гора и Црногорци у репортажама Рада [а не Радета!] Драинца“ (Побједа, 1990)... а више података о Драинчевом (незавршеном) школовању у Француској саопштио сам у дужем фељтону „Наши ђаци у Француској (1916–1919)“, објављеном у Политици 1987. (...) Уз објављивање ових радова почео сам да пишем књигу Непознати Драинац, којом сам, сагласно одабраном наслову, у првом реду хтео да, служећи се углавном биографском методом, обзнаним шта се све дотад није знало и шта још није разјашњено у вези с Драинчевим животом и делом.

(Недељко Јешић)

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2025 — Службени гласник РС