Књига Црњански, Мегалополис настала је на основу проширене и измењене верзије докторске дисертације, под називом Слике европских метропола у прози Милоша Црњанског, у којој се налазе анализе слика Беча, Париза, Будимпеште, Берлина, Мадрида, Стокхолма, Рима и Лондона, онако како их је Црњански видео у својој прози. Њима је додата, разуме се, и анализа слике Београда из пишчеве последње песме. Међутим, у овој књизи те анализе су контекстуализоване на другачији начин него у дисертацији: оне се читају као антиципација и полемика са тзв. урбаним дискурсом, који настаје након смрти Црњанског. Основни задатак урбаног дискурса јесте да обезбеди идеолошке претпоставке за несметани доток популације из светске провинције у Мегалополис, тачније речено, у мрежу великих градова цивилизације Запада.
Тај задатак урбани дискурс изводи путем директне или индиректне афирмације Мегалополиса у односу на националну државу. Сусрет Црњанског са европским метрополама лагано се претвара у суочавање са Мегалополисом, што иницира значајне промене у опусу писца: између осталих, чилење суматраистичке енергије. Резултат тих промена је и ова књига која се из докторске дисертације преобразила у шифровано упутство за преживљавање у добу Мегалополиса.
Награда „Исидора Секулић“ 2011.
.jpg)
.jpg)
