БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција НАСЛЕЂЕ

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Тумачење књижевне баштине у новом књижевноисторијском, књижевнотеоријском и културолошком кључу. Наравно, у првом плану су најзначајнији писци српске књижевне прошлости, али и дела и феномени који су небригом националне књижевне науке препуштени забораву – новим читањем јасно је уочљива важност онога што је немарно запостављено.

ПРЕЛИСТАВАЊЕ ЗАБОРАВА
ПРЕЛИСТАВАЊЕ ЗАБОРАВА
Боривоје Маринковић
прво издање, 2011, 15,5 х 22 цм, 524 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0761-9
220,00 РСД

Прелиставање заборава једна је од оних књига од којих се дрхти на свакој страници, доказ и наук млађима, а нажалост, заборављено, јер је све површније испитивање. И како се научном акрибијом и поштовањем сваког детаља може склопити слика као целина о једном писцу, о једном добу, о националној прошлости као залогу културне баштине за сва времена...

Писмо Меродија Михаиловића није само у врху наше епистолографије, већ може да стоји на почетку сваке књиге српског есеја!; песме које професор доноси у додацима права су открића, која су, авај!, остала затурена у часописима јер их ниједан од наших (тзв.) научника не прелистава, а камоли да их чита, мислећи да је то пуки позитивизам; а опет, професор је тако скромно назвао своју књигу која уопште није прелиставање већ откриће националне културне и књижевне прошлости. Књига која је толико захтевна јер инсистира на високом нивоу књи-жевноисторијске науке, без помодне  интерпретације!

MasterCard Maestro American Express DinaCard Visa
Comodo
©2009 - 2025 — Службени гласник РС