Студије Јелене Панић Мараш обједињене у овој књизи сагледавају модернистичке тенденције у српској књижевности. У распону од преиспитивања Дучићевих ставова о природи песничког стварања до тумачења сложеног поетског и језичког ткања Милосава Тешића, ауторка прати генезу и промене српског песничког модернизма, од чисто књижевних феномена до тога како се у поезији и критици рефлектује друштвена, културна и политичка стварност. Станислав Винавер и Момчило Настасијевић указују се као важни актери ових промена који су, сваки на свој начин, профилисали модернистичке токове у првој половини прошлог века – Винавер доследним залагањем за слободу уметничког стварања а Настасијевић изградњом аутентичног вида уметничке егзистенције.
Друга целина књиге посвећена је откривању различитих манифестација еротског у српској лирици двадесетог века као могућности успостављања нове, провокативне и другачије, слике света и песничке самосвести.
У завршном делу књиге ауторка се бави еротским мотивима у модерној српској прози, истражујући стратегије завођења и механизме власти који делују у књижевном световима Борисава Станковића, Иве Андрића или Гроздане Олујић.
Књига Поетскокритички модернизам доноси промишљену аналитичку визуру која открива многе интригантне и до сада недовољно уочене аспекте српске модернистичке поезије и прозе.
Предраг Петровић
.jpg)
.jpg)
