БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција ЗНАК

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Знак је нова српска модерна књижевнотеоријска библиотека... Створена је с намером да надомести недостатак капиталних Нолитових библиотекa Књижевност и цивилизација (уредник Јован Христић) и Сазвежђа (уредник Милош Стамболић) и Просветине – Књижевни погледи. Поред појединачних ауторских остварења колекцију обогаћују тематске хрестоматије и антологије теоријске мисли од антике до данашњих дана, потом велики зборници о појединим темама модерне књижевне науке. Посебан сегмент овог пројекта чиниће колекција Словенска књижевна мисао у којој ће бити представљене све словенске културе. Знак ће обухватити неколико серија посвећених најзначајнијим методолошким концепцијама у словенском поетичком простору (руском формализму, чешком структурализму, руској семиотици, Њитранској школи књижевне комуникације итд.), али и остварењима у ширем европском/светском контексту.Колекција Знак постаће тако и антологија модерне словенске/европске књижевне мисли...

СТЕРЕОГРАФСКИ ПРОСТОРИ ПИСАЊА
СТЕРЕОГРАФСКИ ПРОСТОРИ ПИСАЊА
Снежана Савкић
прво издање, 2023, 292 стр., 13,5 х 20 цм, броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-2974-1
1.760,00 РСД
1.672,00 РСД

Снежана Савкић поседује суперхумани слух да маргинализовано и табуизирано представи гласом чујним и на великој канонској позорници. Не зазирући од демона психоаналитичког читања, нити од херменеутичке реалности сна она успева да продре у епистемолошки једва досегљиво. У исто време, ауторка идеолошки сигурно ситуира књижевноуметнички чин, испитујући огледалну субверзивност смеховног и архетипску сакралност еротског. Од 19. века до наших дана, књига Стереографски простори писања разоткрива лепоту меланхолије понорничког тумачења у стерео-сагласју са чистом егзалтацијом познања уметности речи.

                            др Игор Перишић

Књига Снежане Савкић Стереографски простори писања читаоцима доноси 11 радова, најшире повезаних упитаношћу пред књижевним обрадама проблема односа сопства и другог. Распон трагања за различитим утемељењима идентитета одиграва се у просторима између плоти, душе и духа, у историјским захватањима у нашу књижевност од XIX века до сасвим савремених, још недовољно изучених писаца и дела. Савкићева се, тако, између осталог, хвата у коштац са мноштвом истраживачких и интерпретативних изазова кроз разматрања личних огледања у дневничким записима Лазе Костића, Винаверовог сусрета са другим, оличеним у граду као представнику стране културе, оностраних одређења Павићевог излета у посмртно бивствовање, техно-биолошког универзума књижевног света Деспотова, или пак националних и историјских огледања јунака Дамјановљевих прозних игара... Урањајући у дубине психе, распоне еротских усмерења, духовна понирања и уздизања у књижевним појавама које изучава, ауторка сигурним рукописом читаоцу нуди подстицајно и провокативно интерпретативно штиво.

                            др Бојан Јовић

Снежана Савкић са заносом и страшћу коментарише српску алтернативну, хипермодернистичку књижевност. Полазећи од тумачења различитих постмодерних техника приповедања, у Стереографским просторима писања откривају се фасцинантне повезаности савремене српске експерименталне прозе са темама езотерије, мистицизма, херметизма, гностицизма, као и телесности и еротографије. Наша богата и уметнички остварена постмодерна књижевност у великој је мери и даље неистражена, а неки њени писци готово су неишчитани и непознати чак и академској јавности. Ова студија, која даје глас тим узбудљивим делима савремене књижевности, стога је непроцењив допринос у осветљавању овог вредног а непознатог дела српске књижевне традиције.

                            др Милош Јоцић

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2025 — Службени гласник РС