БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)
Затвори
Едиција КОРЕНИ

УРЕДНИК: Борисав Челиковић


Пре више од једног века, знаменити научник Јован Цвијић са својим сарадницима и ученицима започео је вековни подухват српске науке: антропогеографско испитивање српских земаља у склопу кога су истраживана насеља, порекло становништва и обичаји. Студије настале у склопу овог пројекта објављиване су у Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије и данас су права библиофилска реткост коју поседује мали број институција, библиотека и појединаца.

У оквиру едиције Корени биће објављена фототипска издања из Српског етнографског зборника, али и студије о пореклу српских породица, њиховим миграционим кретањима и обичајима, објављене у другим издањима. Обласно груписана издања ове едиције употпуњена су поговорима који указују на релевантне студије и расправе објављене у последњих пола века. Првих 17 књига Корена посвећене су предеоним целинама које обухватају територију централне и западне Србије: од Велике Мораве на истоку, Саве на северу, Дрине на западу, Рзава и Западне Мораве на југу.


ДУБОЧИЦА
ДУБОЧИЦА
Насеља, порекло становништва, обичаји, књига 41
приредио Борисав Челиковић
прво издање, 2019, 16,5 х 23,4 цм, 976 стр., тврд повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-2482-1
1.595,00 РСД
1.515,25 РСД

Oбјављене студије:

Јован В. Јовановић, Лесковачко поречје. Антропографска и социолошка студија (1972, 1973); Лесковачко поље и Бабичка гора. Историјско-привредна и етнопогеографско-социолошка истарживања (1978, 1979)
Драгутин М. Ђорђевић, Становништво Лесковачке Мораве (1958); Ашани у лесковачком крају (1977); Родовска заједничка земљишна својина (1984)
Видосава Стојанчевић, Печењевце у првим годинама после ослобођења (1975)
Владимир К. Петровић, Запалње или Лесковачко (у Србији). Народни живот и обичаји. Лирске песме (1900, 1914)
Михаило М. Вељић, Обичаји и веровања из Разгојне. Округ Врањски (1925)
Поговор: Б. Челиковић, Истраживања Нишке котлине, Сићевачке клисуре и Заплања

Предеоне целине Лесковачког поречја, Лесковачког поља и Бабичке горе, које заједнички објављујемо у овој књизи, не представљају заокружену природно-географску, етнографску и административну целину, већ су само део средњовековне жупе Дубочица, односно њено језгро, са центром у граду Лесковцу. Остале пределе Дубочице који обухватају долине река Ветернице, Јабланице, Пусте реке, Власине и Грделичку клисуру Јужне Мораве, објавили смо у претходним књигама ове библиотеке. Ови крајеви су остали неистражени у склопу Цвијићевог пројекта истраживања насеља и порекла становништва српских земаља, што делимично могу да надоместе радови које доносимо у овој књизи. На простору Лесковачког поречја, Лесковачког поља и Бабичке горе налази се 96 насељених места од којих 93 припада граду Лесковцу и 3 општини Дољевац. У Лесковачком поречју су насеља: Бели Поток, Брза са засеоком Влашко Поље, Букова Глава, Бунуша (Горња и Доња), Бунушки Чифлук, Велико Трњане, Влашко Поље, Вучје, Горина, Горња и Доња Јајина, Дрводеља, Жабљане, Игриште, Кукуловце, Мирошевце, Накривањ са засеоком Накривањски Чифлук, Паликућа, Пресечина, Радоњица, Рударе, Славујевце, Стројковце, Тодоровце, Чукљеник, Шаиновац и Шишинце. У Лесковачком пољу и Бабичкој гори су: Бабичко, Бадинце, Бобиште, Богојевце, Братмиловце, Брејановце, Брестовац, Велика и Мала Биљаница, Велика и Мала Грабовница, Винарце, Голема Њива, Горња и Доња Купиновица, Горња и Доња Локошница, Горња и Доња Слатина, Горње и Доње Крајинце, Горњи и Доњи Буниброд, Градашница, Грајевце, Грданица, Губеревац, Доње Бријање, Драшковац, Дрћевац, Душаново, Живково, Жижавица, Загужане, Залужње, Злокућане, Злоћудово, Зољево, Јарсеново, Јашуња, Јелашница, Каштавар, Кумарево, Кутлеш, Липовица, Манојловце, Међа, Мрштане, Навалин, Номаница, Ораовица (код Црковнице), Орашац, Печењевце, Пискупиво, Подримце, Прибој, Разгојна, Рајно Поље, Смрдан, Ступница, Тулово, Црковница, Чекмин, Чифлук Разгојнски и Шарлинце. Општини Дољевац припадају три насеља: Дољевац, Кочане и Пуковац.

У прилогу је карта Ј. В. Јовановић, Лесковачко поречје 1 : 50.000 (1972)

Порекло

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2025 — Службени гласник РС