БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)
Затвори
Едиција КОРЕНИ

УРЕДНИК: Борисав Челиковић


Пре више од једног века, знаменити научник Јован Цвијић са својим сарадницима и ученицима започео је вековни подухват српске науке: антропогеографско испитивање српских земаља у склопу кога су истраживана насеља, порекло становништва и обичаји. Студије настале у склопу овог пројекта објављиване су у Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије и данас су права библиофилска реткост коју поседује мали број институција, библиотека и појединаца.

У оквиру едиције Корени биће објављена фототипска издања из Српског етнографског зборника, али и студије о пореклу српских породица, њиховим миграционим кретањима и обичајима, објављене у другим издањима. Обласно груписана издања ове едиције употпуњена су поговорима који указују на релевантне студије и расправе објављене у последњих пола века. Првих 17 књига Корена посвећене су предеоним целинама које обухватају територију централне и западне Србије: од Велике Мораве на истоку, Саве на северу, Дрине на западу, Рзава и Западне Мораве на југу.


ПОРЕЧ, КРАЈИНА И КЉУЧ
ПОРЕЧ, КРАЈИНА И КЉУЧ
Насеља, порекло, становништво, обичаји - књига 21
приредио Борисав Челиковић
саиздаваштво са САНУ, 2012, 16,5 х 23,4 цм, 1008 стр., тврд повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1264-4
330,00 РСД

Студије:

Коста Јовановић, Неготинска крајина и Кључ (1940)
Милисав Лутовац, Неготинска крајина и Кључ (1959)
Стеван Вујадиновић, Пореч. Привредно-географске одлике и саобраћајне везе (1962)
Видосава Николић Стојанчевић, Насеља и становништво Поречке Реке у првој половини 19. века (2003), Петрово Село као једно од жаришта колонизационих и миграционих процеса у источној Србији у другој половини XIX века (2003)
Андрија П. Ивановић, Описание окружија Крајинског (1853)
Илија Пчелар, Окружје Крајинско (1857)
Михаило Петровић Алас, Ђердапски риболови у прошлости и садашњости (1941)
Живојин Станковић, Народне песме у Крајини (1951)
Поговор: Б. Челиковић, Истраживања Пореча, Крајине и Кључа

Обрађено је 85 насеља од којих општини Мајданпек припада девет: Бољетин, Голубиње, Доњи Милановац, Клокочевац, Мироч, Мосна, Рудна Глава, Тополница и Црнајка; општини Неготин – 39: Браћевац, Брестовац, Буковче, Вељково, Видровац, Вратна, Дупљане, Душановац, Злокуће, Јабуковац, Јасеница, Карбулово, Кобишница, Ковилово, Мала Каменица, Малајница, Милошево, Михајловац, Мокрање, Неготин, Плавна, Поповица, Прахово, Радујевац, Рајац, Речка, Рогљево, Самариновац, Сиколе, Слатина, Смедовац, Србово, Тамнич, Трњане, Уровица, Црномасница, Чубра, Шаркамен и Штубик; општини Кладово – 23; Брза Паланка, Вајуга, Велесница, Велика и Мала Врбица, Велика Каменица, Грабовица, Давидовац, Кладово, Кладушница, Корбово, Костол, Купузиште, Љубичевац, Манастирица, Милутиновац, Нови Сип, Петрово Село, Подвршка, Река, Речица, Ртково и Текија; граду Зајечару – 11: Брусник, Велика и Мала Јасикова, Глоговица, Јелашница, Кленовац, Копривница, Метриш, Салаш, Табаковац и Чокоњар; и граду Бору – 3: Горњане, Лука и Танда.

У прилогу су карте: Неготинска крајина и Кључ (1940) и Окружје Крајинско (1857).

Порекло

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2025 — Службени гласник РС