У историји српских сеоба посебно место заузима сеоба у Руско царство почетком друге половине XVIII века‚ како по сачуваној грађи тако и по асимилацији, односно инкорпорирању у руски национални ентитет већ у другој генерацији насељеника. Ратне операције које се од средине друге деценије овог века воде на ширем простору Донбаса актуелизовале су питања везана за Србе и њихова насеља, формирана у овим крајевима пре 270 година.
САДРЖАЈ
Мита Костић, Српска насеља у Русији: Нова Србија и Славеносрбија (1923); Један извештај о српским насељима у Русији уочи њихове стогодишњице (1929)
Миленко С. Филиповић, Срби у Руском царству (1947)
Ђорђије Д. Пејовић, Исељавања Црногораца Русију (1962)
Марко Јачов, Сеоба Срба из Далмације у Русију 1758. године (1986)
Георгије Орлов, Медаља „Nova Serbia constituta“ (1971)
Мирко Р. Барјактаровић, Судбина одсељених Срба у Украјину (1971)
Драго Његован, Мемоари Симеона Пишчевића као извор за историју Нове Србије и Славеносрбије (2005)
Павел Рудјаков, Сеоба Срба у Русију у ХVIII веку (1995)
Владимир И. Подов, Славеносрбија. Преглед из историје насељавања Донбаса у 18. веку. Документи (2009)
Констянтин Шляховий, Архiмандрит Софронiй Добрашевич i Новосербський монастир (2005)
Сергей И. Татаринов, Надя А. Тутова, Срби у Бахмутском срезу (2010)
Слађана Субашић, Грађа за библиографију о сеоби Срба у Руско царство у XVIII веку (2005)
Поговор: Борисав Челиковић, Срби у Руском царству
.jpg)
.jpg)
