„Колико је живота садржано у једном животу? С Песоом, једна од великих брига књижевности нашег времена, Ја, излази на позорницу. Ја је поглед унутра, субјект постаје сопствени објект, узимајући себе као своје друго."
Антонио Табуки
Фернандо Песоа, рођен у Лисабону 1888, најпре дуго егзистира као чиновник у некој мрачној канцеларији. А онда, 8. марта 1914, тај најпре идеалистички песник, један од највећих у XX веку, примећује како у њему искрсава извесни двојник по имену Алберто Каеиро, „пагански“ учитељ, кога прате двојица ученика: Рикардо Реиш, епикурејски стоик, и Алвару де Кампуш, који себе назива „сензационистом“. Потом је ту, попут прозирног листа хартије за копирање испред песниковог лица, извесни Бернардо Суареш, који води дневник свог „немира“ у суморној прози, док истовремено Песоа истражује свакојаке путеве, од еротизма до езотеризма. Сваки од њих је Фернандо Песоа (који престаје да буде млади идеалиста). Он је још седамдесетак других, при чему је чак и Песоа само један од њих. Он пише, а уз њега пишу сви његови хетероними, и рукописе трпа у кофер, и тако све до смрти, 1935. године. У коферу је, годинама касније, откривена силна гомила одломака његовог вишеструког, загонетног и незавршеног дела. У овој књизи је део тих фрагмената (од манифеста, есеја, записа, до писама), поглавито оних који се тичу умножавања стваралачког Ја.
.jpg)
.jpg)
