БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Уметност и култура је жанровски и поетички најбогатија библиотека Службеног гласника. Иако све Гласникове књиге посредно припадају овој библиотеци, она је окренута ка истраживању традиционалних имодерних, апострофирању актуелних и препознавању нових тенденцији у уметности и култури. Оригинални ауторски и уреднички приступ, избор тема и дела, провокативност и иновативност, отварање нових перспектива писања и читања само су неке од карактеристика које ову библиотеку чине јединственом не само унутар српског говорног подручја, већ и шире.

Уметност и култура
Уметност и култура
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гордана Милосављевић Стојановић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Владимир Кецмановић, Александар Гаталица, Весна Смиљанић Рангелов / Ранији уредници: Јовица Аћин, Миодраг Раичевић, Наташа Марковић
Затвори
Колекција ТРАГОВИ

УРЕДНИЦИ: Татјана Чомић

Ранији уредници: Јовица Аћин
Окупља појединачна издања у распону од уметничких монографија до специфичне документаристике. Та дела се могу налазити у свакој библиотеци, могу бити сврстана у сваку колекцију и зато стоје за себе и за нас, па куда год и за чим год да се машите – она су ту. Позивају вас, па ако им се одазовете – нећете промашити.

ХЕТЕРОНИМИ
ХЕТЕРОНИМИ
Фернандо Песоа
приредила и превела Нада Узелац, прво издање, 2013, 12 х 20 цм, 404 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-1592-8
726,00 РСД
689,70 РСД

„Колико је живота садржано у једном животу? С Песоом, једна од великих брига књижевности нашег времена, Ја, излази на позорницу. Ја је поглед унутра, субјект постаје сопствени објект, узимајући себе као своје друго."

Антонио Табуки

Фернандо Песоа, рођен у Лисабону 1888, најпре дуго егзистира као чиновник у некој мрачној канцеларији. А онда, 8. марта 1914, тај најпре идеалистички песник, један од највећих у XX веку, примећује како у њему искрсава извесни двојник по имену Алберто Каеиро, „пагански“ учитељ, кога прате двојица ученика: Рикардо Реиш, епикурејски стоик, и Алвару де Кампуш, који себе назива „сензационистом“. Потом је ту, попут прозирног листа хартије за копирање испред песниковог лица, извесни Бернардо Суареш, који води дневник свог „немира“ у суморној прози, док истовремено Песоа истражује свакојаке путеве, од еротизма до езотеризма. Сваки од њих је Фернандо Песоа (који престаје да буде млади идеалиста). Он је још седамдесетак других, при чему је чак и Песоа само један од њих. Он пише, а уз њега пишу сви његови хетероними, и рукописе трпа у кофер, и тако све до смрти, 1935. године. У коферу је, годинама касније, откривена силна гомила одломака његовог вишеструког, загонетног и незавршеног дела. У овој књизи је део тих фрагмената (од манифеста, есеја, записа, до писама), поглавито оних који се тичу умножавања стваралачког Ја.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2025 — Службени гласник РС