У три кратке године између „Окупирајмо Волстрит“ и Путиновог „Окупирајмо Крим“, сведоци смо многобројних протеста широм света – Арапског пролећа, Руске зиме и Турског лета, као и припајања Украјине. Истражујући политичке протесте, Иван Крастев указује на то да они представљају прожимајуће неповерење у демократске институције.
Они одбијају утврђене политичке партије, испитују мотиве mainstream медија, не признају легитимитет ниједне специфичне владавине и одбацују све формалне организације. Јасно су ставили до знања шта не желе – status quo – али немају никакву оптимистичну визију алтернативне будућности. Да ли то указује на радикалне промене у начину на који ће се упражњавати политика?