БИБЛИОТЕКА ДРУШТВО И НАУКА

„Не же­ле­ћи да ову књи­гу у би­ло че­му пре­це­њу­је­мо, ипак се сме­мо на­да­ти да она на свом под­руч­ју има пи­о­нир­ску уло­гу. Европ­ска исто­ри­ја мен­та­ли­те­та од Ан­ти­ке па до на­ших да­на до са­да ни­је по­сто­ја­ла – за раз­ли­ку, ре­ци­мо, од сто­ти­на по­ли­тич­ких и де­се­ти­на при­вред­них исто­ри­ја. О де­фи­ни­ци­ји исто­ри­је мен­та­ли­те­та и о ње­ном по­ло­жа­ју у окви­ру исто­риј­ске на­у­ке би­ће ви­ше ре­чи у члан­ку ко­ји се на­до­ве­зу­је на пред­го­вор. Ов­де ће­мо са­мо на­ве­сти ње­но те­жиш­те: исто­ри­ја мен­та­ли­те­та усред­сре­ђу­је се на све­сне, а на­ро­чи­то на не­све­сне во­де­ће иде­је на осно­ву ко­јих љу­ди, на на­чин ти­пи­чан за да­ту епо­ху, раз­ви­ја­ју пред­ста­ве пре­ма ко­ји­ма осе­ћа­ју, пре­ма ко­ји­ма де­ла­ју. Она пи­та о со­ци­јал­ном зна­њу од­ре­ђе­них исто­риј­ских ко­лек­ти­ва и ис­пи­ту­је ме­ња­ње ког­ни­тив­них на­чи­на и пред­став­них све­то­ва ко­ји у сва­кој да­тој епо­хи обе­ле­жа­ва­ју исто­риј­ско би­ће на ин­тер­су­бјек­тив­ној рав­ни...“ (Петер Динцелбахер)