Иако је најпознатији по својој студији о принципима изградње уметничког стиха у српском песништву, Светозар Матић се овом књигом представља и као врстан историчар српског стиха.
Светозар Матић (Зајечар, 1887. – Београд, 1975, осим истраживања дубровачке и усмене народне књижевности, преводио је и с руског, руске писце, али је с тог језика на матерњи језик писца превео мемоаре Симеона Пишчевића из XVIII столећа. Објавио је две књиге из историје народног певања, гимназијски приручник из историје српске књижевности, али су од великог значаја и појединачни његови радови из српске књижевности XVIII столећа, између осталог, открића Доситејевих проповеди из Далмације и једне грађанске песме о Симеону Зорићу.