БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Необична и узбудљива прича о часопису који не постоји, али је зато све оно што се око његовог покретања дешавало одјекивало диљем тадашње Југославије. Часопис је имао своју редакцију: главни и одговорни уредници били су Љубомир Тадић и Добрица Ћосић, а остатак уредничког тима чинили су  Душан Бошковић, Војислав Стојановић, Лазар Трифуновић, Зоран Гавриловић, Небојша Попов, Светозар Стојановић и Зоран Ђинђић. С друге стране, овај драгоцен интелектуални документ говори о Београду у којем се демократска идеја манифестовала у свим сегментима (додуше не и с великим домашајем) – ипак, најдинамичније у бившоj, заједничкој држави.

Историја једног часописа којег није могло нити смело бити у години Титове смрти јесте једна од најневероватнијих историја која прецизношћу сачуваних писама потенцијалних сарадника, као одговора на позив Јавности, сведочи о интелектуалној и политичкој ширини Београда у времену претеће кризе која се крајем века претворила у апокалипсу.