БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Уметност и култура је жанровски и поетички најбогатија библиотека Службеног гласника. Иако све Гласникове књиге посредно припадају овој библиотеци, она је окренута ка истраживању традиционалних имодерних, апострофирању актуелних и препознавању нових тенденцији у уметности и култури. Оригинални ауторски и уреднички приступ, избор тема и дела, провокативност и иновативност, отварање нових перспектива писања и читања само су неке од карактеристика које ову библиотеку чине јединственом не само унутар српског говорног подручја, већ и шире.

Уметност и култура
Уметност и култура
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гордана Милосављевић Стојановић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Владимир Кецмановић, Александар Гаталица, Весна Смиљанић Рангелов / Ранији уредници: Јовица Аћин, Миодраг Раичевић, Наташа Марковић
Затвори
Колекција ОТПОРИ И ЗАБРАНЕ

УРЕДНИК: Петар В. Арбутина

у сарадњи са Слободаном Гавриловићем (од новембра 2007. до краја 2012)

Историја цензуре и интелектуалног бешчашћа – колекција о случајевима, тј. о забранама и превратничким манифестацијама, о изузетним тренуцима српске културе, уметности, науке и политике који су изазвали забране; о временима давнашњим, смутним и идеолошки острашћеним која су иницирала многе спорове, сукобе, ломове и тим стваралачким провокацијама оставила драгоцена сведочанства о својој живости, жилавости и отпору. Књиге о револуционарним превратима, о слободи стварања и о њеним ускраћивањима.


ЈАВНОСТ – 1980
ЈАВНОСТ – 1980
Ана Ћосић Вукић
прво издање, 2011, 15 х 23 цм, 320 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0383-3
99,00 РСД

Необична и узбудљива прича о часопису који не постоји, али је зато све оно што се око његовог покретања дешавало одјекивало диљем тадашње Југославије. Часопис је имао своју редакцију: главни и одговорни уредници били су Љубомир Тадић и Добрица Ћосић, а остатак уредничког тима чинили су  Душан Бошковић, Војислав Стојановић, Лазар Трифуновић, Зоран Гавриловић, Небојша Попов, Светозар Стојановић и Зоран Ђинђић. С друге стране, овај драгоцен интелектуални документ говори о Београду у којем се демократска идеја манифестовала у свим сегментима (додуше не и с великим домашајем) – ипак, најдинамичније у бившоj, заједничкој држави.

Историја једног часописа којег није могло нити смело бити у години Титове смрти јесте једна од најневероватнијих историја која прецизношћу сачуваних писама потенцијалних сарадника, као одговора на позив Јавности, сведочи о интелектуалној и политичкој ширини Београда у времену претеће кризе која се крајем века претворила у апокалипсу.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2024 — Службени гласник РС