БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)
Затвори
Едиција КОРЕНИ

УРЕДНИК: Борисав Челиковић


Пре више од једног века, знаменити научник Јован Цвијић са својим сарадницима и ученицима започео је вековни подухват српске науке: антропогеографско испитивање српских земаља у склопу кога су истраживана насеља, порекло становништва и обичаји. Студије настале у склопу овог пројекта објављиване су у Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије и данас су права библиофилска реткост коју поседује мали број институција, библиотека и појединаца.

У оквиру едиције Корени биће објављена фототипска издања из Српског етнографског зборника, али и студије о пореклу српских породица, њиховим миграционим кретањима и обичајима, објављене у другим издањима. Обласно груписана издања ове едиције употпуњена су поговорима који указују на релевантне студије и расправе објављене у последњих пола века. Првих 17 књига Корена посвећене су предеоним целинама које обухватају територију централне и западне Србије: од Велике Мораве на истоку, Саве на северу, Дрине на западу, Рзава и Западне Мораве на југу.


ОКОЛИНА БЕОГРАДА И СМЕДЕРЕВА
ОКОЛИНА БЕОГРАДА И СМЕДЕРЕВА
Насеља, порекло становништва, обичаји - књига 11
приредио Борисав Челиковић
саиздаваштво са САНУ, прво издање, 2011, 16,5 х 23,4 цм, 1.004 стр., тврди повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0950-7
330,00 РСД

Студије:

Риста Т. Николић, Околина Београда (1903)
Алимпије В. Богић, Опис Врачарскога среза (1866)
Боривије М. Дробњаковић, Космај (1930), Космајске варошице (1927), Белешке из космајских села (1957), Смедеревско Подунавље и Јасеница (1925), Постанак насеља и порекло становништва у Смедеревском Подунављу (1924), Колари – варошица (развој и становништво) (1925)
Жељко Кумар, Младеновац (1952)
Владимир Р. Ђурић, Панчевачки рит (1953)
Поговор: Б. Челиковић, Истраживања околине Београда и Смедерева

Обрађена су 123 насеља од којих 82 припада општинама града Београда: Барајево – 6: Баћевац, Барајево, Бељина, Лисовић, Манић и Рожанци; Сопот – 17: Бабе, Губеревац, Дрлупа, Дучина, Ђуринци, Мала Иванча, Мали Пожаревац, Неменикуће, Парцани, Поповић, Раља, Рогача, Ропочево, Сибница, Слатина, Сопот и Стојник; Гроцка – 14: Бегаљица, Болеч, Брестовик, Винча, Врчин, Гроцка, Дражањ, Заклопача, Калуђерица, Камендол, Лештане, Пударци, Ритопек и Умчари; Младеновац – 17: Амерић, Белуће, Велика Иванча, Велика Крсна, Влашка, Границе, Дубона, Ковачевац, Кораћица, Мала Врбица, Међулужје, Младеновац (град и село), Пржутовац, Рајковац, Сенаја и Шепшин; Обреновац – 2: Дражевац и Мала Моштаница; Палилула – 8: Борча, Вишњица, Велико Село, Дунавац, Ковилово, Овча, Падинска Скела и Сланци; Звездара – 3: Велики Мокри Луг, Мали Мокри Луг и Миријево; Вождовац – 6: Бели Поток, Зуце, Јајинци, Кумодраж, Пиносава и Рипањ; Раковица – 3: Кнежевац, Раковица и Ресник; Чукарица – 9: Велика Моштаница, Жарково, Железник, Остружница, Пећани, Руцка, Рушањ, Сремчица и Умка. Једно насеље у Космају – Раниловић, припада општини Аранђеловац. Граду Смедереву припада 27 насеља: Бадљевица, Биновац, Водањ, Враново, Врбовац, Вучак, Добри До, Друговац, Колари, Ландол, Липе, Лугавчина, Луњевац, Мала Крсна, Мало Орашје, Михајловац, Осипаоница, Петријево, Радинац, Раља, Сараоци, Сеоне, Скобаљ, Смедерево, Суводол, Удовице и Шалинац; општини Смедеревска Паланка – 9: Азања, Бачинац, Влашки До, Глибовац, Голобок, Грчац, Кусадак, Мала Плана и Селевац; општини Велика Плана – 5: Велико Орашје, Крњево, Лозовик, Милошевац и Трновче.

У прилогу су објављене колорисане карте Околина Београда (1903) и Смедеревско Подунавље и Јасеница (1925).

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2025 — Службени гласник РС