БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)
Затвори
Едиција КОРЕНИ

УРЕДНИК: Борисав Челиковић

Пре више од једног века, знаменити научник Јован Цвијић са својим сарадницима и ученицима започео је вековни подухват српске науке: антропогеографско испитивање српских земаља у склопу кога су истраживана насеља, порекло становништва и обичаји. Студије настале у склопу овог пројекта објављиване су у Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије и данас су права библиофилска реткост коју поседује мали број институција, библиотека и појединаца.

У оквиру едиције Корени биће објављена фототипска издања из Српског етнографског зборника, али и студије о пореклу српских породица, њиховим миграционим кретањима и обичајима, објављене у другим издањима. Обласно груписана издања ове едиције употпуњена су поговорима који указују на релевантне студије и расправе објављене у последњих пола века. Првих 17 књига Корена посвећене су предеоним целинама које обухватају територију централне и западне Србије: од Велике Мораве на истоку, Саве на северу, Дрине на западу, Рзава и Западне Мораве на југу.


РУДНИЧКИ ОКРУГ, РУДНИЧКА МОРАВА
РУДНИЧКИ ОКРУГ, РУДНИЧКА МОРАВА
Насеља, порекло становништва, обичаји - књига 12
приредио Борисав Челиковић
саиздаваштво са САНУ, прво издање, 2011, 16,5 х 23,4 цм, 556 стр., тврд повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0961-3
Обавештење о продаји књига на порталимa и актуелним акцијама
330,00 РСД

Студије:

Борисав Челиковић, Јован Мишковић и његов „Опис Рудничког округа” (2011)
Радомир М. Илић, О Љубићским селима (1903)
Петар Ж. Петровић, О народним песмама у Рудничком Поморављу (1935)
Поговор: Б. Челиковић, Преглед истраживања околине Рудничке Мораве и Љубићких села у њој

Обрађено је 35 насеља од којих 25 припада граду Чачку: Балуга, Бечањ, Бресница, Видова, Вранићи, Вујетинци, Горња и Доња Горевница, Горња и Доња Трепча, Катрга, Коњевићи, Љубић, Милићевци, Миоковци, Мојсиње, Мрчајевци, Остра, Прељина, Пријевор, Прислоница, Ракова, Соколићи, Станчићи и Трбушани; граду Краљеву – 9: Лађевци, Милочај, Обрва, Опланићи, Поповићи, Сирча, Тавник, Трговиште и Цветке; општини Горњи Милановац – 1: Брђани. У студији Јована Мишковића обрађена су насеља Груже, Такова и Качера.

У прилогу су: велика колорисана карта Руднички округ (1869), путни даљинар између значајнијих места у округу и две литографисане таблице са цртежима Јована Мишковића.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2025 — Службени гласник РС