БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)
Затвори
Едиција КОРЕНИ

УРЕДНИК: Борисав Челиковић

Пре више од једног века, знаменити научник Јован Цвијић са својим сарадницима и ученицима започео је вековни подухват српске науке: антропогеографско испитивање српских земаља у склопу кога су истраживана насеља, порекло становништва и обичаји. Студије настале у склопу овог пројекта објављиване су у Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије и данас су права библиофилска реткост коју поседује мали број институција, библиотека и појединаца.

У оквиру едиције Корени биће објављена фототипска издања из Српског етнографског зборника, али и студије о пореклу српских породица, њиховим миграционим кретањима и обичајима, објављене у другим издањима. Обласно груписана издања ове едиције употпуњена су поговорима који указују на релевантне студије и расправе објављене у последњих пола века. Првих 17 књига Корена посвећене су предеоним целинама које обухватају територију централне и западне Србије: од Велике Мораве на истоку, Саве на северу, Дрине на западу, Рзава и Западне Мораве на југу.


ШУМАДИЈА, ШУМАДИЈСКА КОЛУБАРА
ШУМАДИЈА, ШУМАДИЈСКА КОЛУБАРА
Насеља, порекло становништва, обичаји - књига 13
приредио Борисав Челиковић
саиздаваштво са САНУ, прво издање, 2011, 16,5 х 23,4 цм, 676 стр., тврди повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1015-2
Обавештење о продаји књига на порталимa и актуелним акцијама
330,00 РСД
  • Распродато!

Студије:

Петар Ж. Петровић, Шумадија: прошлост, име и положај области (1963), Шумадијска Колубара (1949)
Јован Ердељановић, Етнолошка грађа о Шумадинцима (1951)
Стеван З. Иванић, Шумадија XIX века (1938)
Љубомир Дурковић-Јакшић, Насељавање из Црне Горе у Шумадију (1949)
Видосава Николић, Народна ношња у Шумадијској Колубари (1957)
Поговор: Б. Челиковић, Истраживање Шумадије и Шумадијске Колубаре

У књизи је обрађено 53 насеља од којих 48 припада општинама града Београда: општини Барајево – 8: Баћевац, Барајево, Бождаревац, Велики Борак, Вранић, Гунцати, Мељак и Шиљаковац: општини Лазаревац – 34: Араповац, Барзиловица, Барошевац, Бистрица, Брајковац, Бурово, Велики и Мали Црљени, Врбовно, Вреоци, Дрен, Дудовица, Жупањац, Зеоке, Јунковац, Крушевица, Лазаревац, Лесковац, Лукавица, Медошевац, Миросаљци, Петка, Пркосава, Рудовци, Сакуља, Соколово, Степојевац, Стрмово, Стубица, Трбушница, Цветовац, Чибутковица, Шопић и Шушњар; општини Обреновац – шест: Баљевац, Барич, Дражевац, Јасенак, Конатице и Мислођин; општини Аранђеловац припада четири насеља: Венчане, Даросава, Прогореоци и Тулеж, а општини Лајковац једно – Ћелије.

У прилогу карта Шумадијска Колубара (1949).

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2025 — Службени гласник РС