Ћирић је Мохамед Али српске књижевности. Српски језик не памти такав рад ногу („Рад његових ногу је музика вреле воде“, каже Буковски); не памти такве несебичне ескиваже (никад на исту страну), крошее „боли глава“, на крају – толико речи од којих је свака на свом месту – као аперкат! За Ћирића, језик је место под сунцем. А српски језик је Дивљи запад за правоверне десперадосе – одметнике и отпаднике који су се усудили да изађу на црту, уз дијаболични благослов и нежно проклетство.
„Нема смрти без писања“, каже Магични. „Ако ћемо поштено, смрти нема уопште. Не разликујем је од тачке на крају реченице.“
Ова књига нуди свакојаке авантуре: породичне мелодраме, рокенрол легенде, љубавничке саге, епске трилере... После читања Ћирићевих прича срце ће вам опет бити тамо где сте одувек желели да буде.
.jpg)
.jpg)
