БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција НАСЛЕЂЕ

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Тумачење књижевне баштине у новом књижевноисторијском, књижевнотеоријском и културолошком кључу. Наравно, у првом плану су најзначајнији писци српске књижевне прошлости, али и дела и феномени који су небригом националне књижевне науке препуштени забораву – новим читањем јасно је уочљива важност онога што је немарно запостављено.

МОДЕРНИЗАМ И САМОУБИСТВО
МОДЕРНИЗАМ И САМОУБИСТВО
Суицидални дискурс српске модернистичке књижевности у прози Иве Андрића и Милоша Црњанског
Ђорђе Радовановић
прво издање, 2023, 15,5 х 22 цм, 492 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-3002-0
2.860,00 РСД
2.717,00 РСД

Посматрано са становишта досадашњих резултата у филолошким наукама, ова књига успоставља сасвим нов хоризонт у тумачењу српске књижевности модернизма и у тумачењу поетике Иве Андрића и Милоша Црњанског. У поређењу са досадашњим истраживањима теме самоубиства у нашој књижевности, којих је било тек спорадично, истраживања и резултати Ђорђа Радовановића су утолико значајнији што суицид посматрају не само као ексцес, преступ, већ као доминантан оквир судбине модернистичких јунака и као доминантну црту модернистичке поетике, којој су остали поетички феномени подређени. Зато је ова књига двоструко значајна: са једне стране, њен приступ је и тематски и аналитички посве нов, а, са друге, могућност да поетика модернизма буде посматрана искључиво кроз суицидални дискурс даје за право аутору – а сада и нама – да тврди да је самоубиство, и у поетичком и у онтолошком смислу, једна од најбитнијих, фундаменталних егзистенцијално-поетолошких тема модернитета.

                (Проф. др Драган Бошковић)

MasterCard SecureCode Visa Secure
Banca Intesa Beograd MasterCard Maestro Visa
Comodo
©2009 - 2025 — Службени гласник РС