БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција НАСЛЕЂЕ

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Тумачење књижевне баштине у новом књижевноисторијском, књижевнотеоријском и културолошком кључу. Наравно, у првом плану су најзначајнији писци српске књижевне прошлости, али и дела и феномени који су небригом националне књижевне науке препуштени забораву – новим читањем јасно је уочљива важност онога што је немарно запостављено.

КЊИЖЕВНОСТ И КОМЕНТАРИ
КЊИЖЕВНОСТ И КОМЕНТАРИ
Упутство за оружану побуну
Слободан Владушић
друго издање, 2018, 15,5 х 22 цм, 378 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-2071-7
1.100,00 РСД
1.045,00 РСД

Питање има ли великих писаца и великих књига није само књижевно питање. То је и политичко питање. То значи да одговор не може да се црпи из неког ,,знања“ о књижевности, већ је он резултат политичке одлуке, која долази из оне ирационалне сфере политике где она не значи управљање према прописима, већ моћ доношења одлука. Треба, дакле, раскрстити са тим хором безимених који као ,,знају“ да нема великих писаца и великих дела, јер то није никакво знање, то је једна одлука, и то не одлука хора који понавља да имена нема, већ одлука Мегалополиса, кога хор безимених из рачуна прихвата.

Ето зашто књижевност, сама по себи, није довољна и зашто се ова књига зове Књижевност и коментари. Питање књижевности, односно питање концепта књижевности, није питање које се тиче само стручњака за књижевност. Читати књижевност, писати књижевност, говорити о књижевности, не значи тек бити професионалац или упражњавати књижевност као неки хоби, попут пецања, на пример. Књижевност је уткана у наш живот, у нашу слику света, у наш концепт вредности, у оно што смо спремни да урадимо, или оно што нисмо спремни да урадимо.

Притом, не мислим на неко појединачно књижевно дело које нам мења живот или нам говори како треба да живимо. То не. Реч је о томе да је сама институција књижевности способна да нешто суштински промени у нашем животу. Може да га учини лепшим, интензивнијим, смисленијим, бољим, часнијим. Упркос Мегалополису. Зато књига о књижевности, попут ове, јесте нужно и књига о животу, о томе како се може живети, како се може уживати у животу, како се у животу човек може борити за тај живот.

Награда „Лаза Костић“ Међународног сајма књига у Новом Саду 2018. за најбоље књижевно остварење у претходној години. 

Књига КЊИЖЕВНОСТ И КОМЕНТАРИ добитник је награде „Ђорђе Јовановић“ за 2018, која се додељује за најбоље критичко-есејистичко дело објављено између два међународна сајма књига у Београду.

MasterCard SecureCode Visa Secure
Banca Intesa Beograd MasterCard Maestro Visa
Comodo
©2009 - 2025 — Службени гласник РС