Књига обрађује тему финансирања ЈВуО генерала Михаиловића путем британских пошиљки златног и папирног новца, као и проблем политичке митологије која је настала у вези тако добијеног „четничког злата”, конструкцији која је настала деловањем партизанске и љотићевске пропаганде, током и после завршетка Другог светског рата.
Централни део књиге почиње расправом о немачко-италијанско-усташкој пљачки златног, сребрног и папирног новца Краљевине Југославије 1941, обимом евакуације злата у Каиро, а затим се наставља детаљним прегледом минималних новчаних средстава које је из иностранства добијала војна организација генерала Михаиловића. Финансирање ЈВуО посматра се кроз компарацију са огромним новчаним средствима које је поседовала партизанска војска (по први пут да се такво питање поставља у историографији), почев од припрема за устанак 1941, потом стварања слободне територије, до завршних година рата. Упоредо се истражује, анализира и тумачи пљачка новца, злата и свих драгоцености коју су током рата организовали Немци, Италијани, Бугари и хрватске усташе на простору целе Југославије.
На крају се анализирана вишедеценијска УДБ-ина претрага простора источне Босне и западне Србије под руководством Тита и Ранковића, посебно на ужем простору око Равне Горе између планина Каблар и Сувобор, како би се ископало „четничко злато” и архива ЈВуО.
Завршни део посвећен је приказу и анализи појаве повезивања древне народне митологоје злата са искуствима из Другог светског рата, што је створило низ нових легенди које се конструшишу у вези „тајне четничког злата”, као потпуно нова антрополошко-историјска појава савремене Србије.
.jpg)
.jpg)
