Представљање богате Гласникове издавачке делатности настављено је на 55. међународном сајму књига у Београду у четвртак, 28. октобра, разговором о Изабраним делима Борислава Пекића коју чини некњижевна грађа у 24 књиге. До сада су објављена три тома књиге Године које су појели скакавци и Сабрана писма из туђине а ускоро ће бити објављена и Сентиментална повест Британског царства.
Књижевни критичар и један од Гласникових уредника Петар Арбутина, је најавио да ће у наредним годинама сукцесивно бити објављене укупно 24 Пекићеве књиге којима ће бити заокружен његов интелектуални рад.
„Пекић је, нетипично за овдашње интелектуалце, имао ширину погледа, никада није изрицао ни категорички ни вредности суд, јер интелектуалци нису људи који суде, они делањем показују свој став“, оценио је Арбутина.
Љиљана Пекић, супруга Борислава Пекића, је рекла да се, захваљујући визионарству Службеног гласника, први пут припрема комплетна нефикционална грађа њеног супруга и да ће у наредним годинама бити представљени до сада необјављени дневници у девет томова под насловом Живот на леду. Појавиће се и комплетна Пекићева приватна преписка, заједно с писмима из затвора, политичке и филозофске свеске, књиге и интервјуи с њим.
Миодраг Раичевић, такође Гласников уредник, изразио је задовољство због тога што је, учествујући у припреми ове едиције, имао прилику да сарађује с Пекићевом породицом.
„Поједине Пекићеве књиге читао сам и више пута, али код великих писаца, а Пекић то свакако јесте, и ствари када се поново читају чине се као нове“, рекао је Раичевић.

Потом је на Гласниковом штанду представљена библиотека Књижевне науке коју уређује проф. др Гојко Тешић. Ту изузетно богату библиотеку такође је представио Арбутина, којем је та улога припала због изостанка Тешића који је у Загребу присуствовао сахрани Александра Флакера, једног од највећих хрватских историчара и теоретичара модерне књижевности.
Мирко Магарашевић, аутор књиге Јован Христић, изблиза, истакао је да је реч о делу које говори о човеку бескрајно занимљивог духа, али не само кроз његово дело, већ и знатно интимније – приватно, док је Тања Поповић напоменула да је њена књига Песници и поклоници резултат дугогодишњег проучавања поезије.
Маја Рогач, аутор студије о прози Светислава Басаре Историја, псеудологија, фама, објаснила је да је то дело заправо посвећено провокативности Басарине прозе, али и покушају да се анализира како се поједини текстови дефинишу као провокативни.
„Басарини текстови су такви јер он демаскира српску књижевну, културну и националну историју“, оценила је она, док је сам Басара, изненађен позивом да и он каже нешто о овој књизи, поручио да је „велика част кад писац још за живота добије студију о свом делу“ и оценио да је Маја Рогач поједине његове текстове разумела боље од њега самог.
Говорећи о колекцији Велереч, Коља Мићевић је образложио да је идеју за такав назив колекције добио када је, путујући ка Ужицу, угледао таблу која је показивала име истоименог насеља у близини Горњег Милановца, које га је асоцирало на име чувеног француског есејисте Пола Валерија.

Арбутина је затим представио још неколико изузетно важних дела које потписује као уредник, која су у различитим едицијама и библиотекама Гласника.
Италијан Марио Лигуори, аутор једног од тих дела – Снатрења, на перфектном српском језику нагласио је да је ову књигу изнедрило његово дугогодишње путовање између југа и севера, истока и запада.
„Снатрење је појам који најбоље описује стање између сна и јаве, а моји снови су увек били једноставни“, рекао је Лигуори. „Сањао сам да путујем, а у томе су ми помагали Жил Верн, Андрић, Црњански, Пекић“...
Радован Кањевац је констатовао да је његова књига Човек у сенци дело које се „дуго пише, кратко чита, а може се читати и од средине или с краја“.
Књижевник Миленко Пајић, овогодишњи добитник Андрићеве награде за циклус Документарне приче, је напоменуо, анализирајући своју књигу Глечер у мрежи, да његов креативни простор лежи негде између жанрова, као и то да су у тој књизи и илустрације-колажи које је сам стварао.
Док анђели спавају Марине Рајевић-Савић (једно од најпродаванијих Гласникових издања, а у продаји ће се ускоро наћи и трећа књига), према њеним речима је покушај борбе против заборава. Она је изразила задовољство што се кроз то дело поново сусреће с многим личностима са којима је разговарала као новинар.