У уторак, 21. јануара, у књижари „Геца Кон“ представљен је роман-водич, путопис и збирка рецепата Моя вкусная Сербия. Ово издање део је трилогије Балкански путник, коју чине Моја здрава Србија, Моја лепа Србија и Моја укусна Србија. Аутори серијала су Јелена Зелинска, књижевник и новинар; Татјана Рибакова, економски новинар; фотограф је Ана Зелинска. Оне од 2014. живе у Србији односно Црној Гори. Координатор пројекта Марко Долаш, водитељ и глумац. Ауторке од 2014.

Уредник Весна Смиљанић Рангелов је подсетила публику на већ објављено издање Моја здрава Србија истих аутора у Службеном гласнику 2021. и додала: „Из разлога које не треба објашњавати, одлучили смо да Моју укусну Србију објавимо најпре на руском језику желећи да рускојезичном читаоцу приближимо, на најбољи и најлепши начин, за њега нову и непознату средину. Издање је подељено на поглавља онако како је ауторке наносио пут, а оне бележиле локална јела, локалне приче, сведочанства о локалним карактерима, животне приче домаћина, разуме се рецепт пробаног јела, да би све то зачиниле локалним легендама и на крају, одозго дође по која сочна анегдота. Пут започињемо уз рахат-локум из центра Београда, па у Земун на рибу и даље кроз Војводину… заокрет преко Мачве и плодоносног Јадра ка Златибору, са обавезним стајањем у Ужицу због комплет лепиње, оданде на Златар због сира и хељде, а после предаха правац на југ, у Ниш на бурек, затим лесковачке ђаконије и пиротскапеглана… И све је то само закуска, главна јела тек следе. Ова књига измиче сваком жанровском одређењу, јер, како год да се определи – увек говори још нешто. Можемо рећи да је то путовођа кроз културно-историјско наслеђе, а између ових корица садржи се и једно научно откриће.“

Јелена Зелинска се најпре захвалила издавачу и срдачно поздравила одлуку да се издање објави на руском језику. Она је додатно објашњавала колико је то важно и колико велика потреба постоји за разноврсним рускојезичним издањима. „Ова књига је објављена у Русији 2019. и доживела је шесто издање, због чега сам веома срећна. Међутим, она је након почетка рата добила сасвим нову димензију и сада има другачију улогу, а то је да се емигранти, или избеглице или, како они себе називају, релоканти у Србији и кроз ову књигу упуте у свакодневни живот и много боље упознају нову средину. Тамо где боравите сасвим је очекивано да усвајате правила и обичаје. Тако да, по мом мишљењу, уз ову књигу људи ће се лакше интегрисати у друштво и то на најлепши начин, јер као и у љубави, пут до срца води преко стомака.“

Ауторка Татјана Рибакова такође је изразила велику захвалност издавачу и пре свега што се одлучио баш за ову књигу, која је 2019. добила награду „Златно перо“ у Русији. Она је, надовезавши се на претходно речено, подсетила да „Љубав на уста улази, а према Србији је то љубав на први поглед или на први залогај. Као што у уводу стоји, најмање једном дневно се захвалим судбини што ме је довела у Србију и заборавим све што ми фали. Обично се то дешава за постављеним столом… Интересантно је и то што се преко промена у кухињи и јелима може посматрати како се мења једна земља. Када смо путовале по Србији и разоткривале историју рецепата, уочила сам да се кроз ту историју могу пратити разне друге појаве у једном друштву. Наш рад на овој књизи за нас ће остати незаборавно и драгоцено искуство, које ће, надам се, користити и помоћи многима да упознају Србију и сва њена богатства.“

О поменутом научном открићу Јелена Зелинска је открила детаље. Реч је о последњем неразјашњеном месту из Вуковог рјечника, а које се, како је током овог рада на књизи утврђено, тицало рецепта за „српску чоколаду“, о чему говори поглавље „Последња Вукова тајна“.

Представљање је завршено најавом романа Ј. Зелинске Последњи Руси виђени су у Београду, чији је превод у току.