У малој пленарној сали Дома Народне скупштине Републике Србије у среду, 15. јуна, организован је први Европски правни и политички форум посвећен проблематици реституције имовине у Србији и могућим решењима. Организатори су Гласник, часопис Изазови европских интеграција и ГИЗ пројекат за правну реформу у Србији.
Истовремено је представљен и нови, 14. број Изазова европских интеграција који је тематски такође посвећен изазовима реституције имовине у Србији.

У уводном делу говорили су потпредседник Владе Републике Србије Божидар Ђелић, његова екселенција Волфрам Мас, амбасадор Савезне Републике Немачке у Србији и његова екселенција Венсан Дежер, амбасадор ЕУ у Србији.

Учесници на панел дискусији били су, поред потпредседника Владе Републике Србије Ђелића и координатор Мреже за реституцију Миливоје Антић, председник Foreign Investors Services Ltd Милан Париводић, председник скупштинског одбора за европске интеграције Ласло Варга и професор Економског факултета у Београду Јуриј Бајец.

Дежер је истакао да Србија мора хитно да донесе Закон о реституцији и да изазови које тај процес носи не могу да буду оправдање за даље кашњење. Он је казао да ЕУ не намеће модел по којем ће бити враћена имовина и да свака земља појединачно мора да пронађе најбољи начин за тај процес. Дежер је нагласио и да су основни принципи које ЕУ захтева у реституцији да не буде дискриминације и да се поштује владавина права, односно социјална правда.
„Најчешћи принцип у реституцији у бившим комунистичким земљама које су постале чланице ЕУ био је повраћај имовине у натури“, казао је Дежер и додао да се може користити и комбиновани модел са делимичним обештећењем у новцу.
Он је такође напоменуо да је Србија до сада мало урадила на повраћају одузете имовине додајући да су усвојени закони о повраћају имовине верским заједницама и регистрацији захтева за обештећења, а да је питање својине над земљиштем уређено Законом о планирању и изградњи.

Мас је упозорио на то да нерешено питање својине над земљиштем спречава даљи прилив инвестиција у Србију. Према његовим речима, процес реституције мора ићи путем компромиса и не могу се испунити сва очекивања оштећених и нагласио да је Немачка спремна да помогне Србији у проналажењу најбољег решења за проблем реституције на основу сопствених и искустава других земаља.

Ђелић је изјавио да очекује да Закон о реституцији буде изгласан на првој седници јесењег заседања Скупштине Србије.
„Очекује нас три месеца мукотрпног рада јер смо решили да у том периоду буде припремљен закон који ће исправити историјску неправду и довести до националног помирења. Усвајање Закона о реституцији је део обавеза Србије на путу европских интеграција“, рекао је Ђелић.
„Одузимање имовине није била једина неправда која је у протеклим деценијама учињена грађанима Србије“, казао је Ђелић и навео да су оштећени били и земљорадници, и млади који су ишли у ратове, као и грађани који су издвајали за станоградњу, а никада нису добили стан.
Европски правни и политички форум је нови формат јавне расправе у којем су све интересне стране позване да учествују у размени мишљења, савета и препорука о томе како решити битна правна и политичка питања која проистичу из ЕУ агенде. Главни резултати дискусије биће доступни и широј публици кроз интензивну сарадњу са медијима.

 У 14. броју часописа Изазови европских интеграција можете прочитати текстове Предрага Васића, који отвара нови број са текстом „Реституција као услов за повратак Србије у заједницу европских демократија“, док Милан Париводић даје „Приказ Нацрта закона о реституцији“. Можете прочитати и следеће текстове: „Предуслови, остварење и очекивани резултати предстојеће реституције (денационализације) у Србији“ Србољуба Глишића и Миливоја Антића, „Конфесионална реституција као део денационализације у Србији“ Владимира Тодоровића, „Економски аспекти реституције“ Горана Николића, „Право на имовину и обавеза надокнаде у случају његовог ограничења у међународном праву“ Душана Игњатовића, „Председавање Мађарске у ЕУ“ Ласла Варге, „Европске интеграције и регионалне иницијативе за правосудну сарадњу“ Војкана Симића, „Медији и европска интеграција“ Јасминке Симић а број затвара поговор „Будућност је прошлост“ некадашњег амбасадора у Чешкој Александра Илића преузетог из књиге Европа и ЕУ.