У уторак, у препуној галерији књижаре „Геца Кон“, представљена је књига Јелене Вукић ФАНТОМ, ВЕСНА И ЈЕДНА ЉУБАВ СТРЕСНА, која је ове године ушла у најужи избор за Награду „Душан Радовић“.

На промоцији су, осим ауторке, говорили Петар В. Арбутина и Магдалена, Сара и Петра, ученице првог разреда Прве београдске гимназије. Јелена је позвала читатељке, којима је ова књига и намењена, да искрено поразговарају о томе колико је тема књиге интересантна, да ли је погођен угао гледања и да објасне шта им се у књизи свиђа, а шта не.

На нестандардној и врло динамичној промоцији Магдалена, Сара и Петра поставиле су ауторки сијасет питања. Питање за почетак гласило је:

– Како изгледа типичан дан писца и да ли имате ли неку рутину, шта вас инспирише?

„Обично, када нисам у могућности да нешто запишем, јави ми се нека идеја. Трудим се да пишем сваког дана јер морам да одржавам кондицију и континуитет у писању, али и своје идеје. Континуитет је много важан чиме год да се бавите. Али ако волите то што радите, ако вам је то занимљиво, онда се та прича ниже сама и буди се узбуђење шта ће потом догодити“, рекла је ауторка.

Интересовало их је и како се Јелена у књизи „убацила“ у психу тинејџера. Јелена је рекла да су сви проблеми којима се у књизи бавила проблеми тинејџера од кад је света и века. Сви смо имали трему пред прво заљубљивање, пред први пољубац. Желела је да одговори на питања која ће увек мучити тинејџере. „А ви треба да ми кажете да ли сам у томе успела“, додала је.

Петар Арбутина је посебно истакао један лик из књиге – баку. „То је из личних разлога, одрастао сам са својом баком и она је једна од најпозитивнијих појава у мом детињству“, открио је и објаснио да је она била екстремно толерантна као и све баке, да му је дозвољавала да ради свашта, оно што никад није ни помишљао да дозволи својој деци. „Као књижевни јунак Јеленина бака је корективни фактор у овој прози и јако је добро што ју је увела у своје књиге јер Веснину маму подсећа на то да је и сама била млада и какве је глупости правила. То на најбољи начин илуструје ту ’истост’ – све оно што мислимо да припада само нашем времену или само нашем искуству, други су пре нас већ преживели на себи својствен начин“, закључио је Петар.

Девојке је занимало и да ли се Јелена присећала својих тинејџерских дана, да ли су стереотипи остали исти? „Наравно, увек се присећам, лични живот је инспирација за књигу. Зато је мени тај први пољубац био битан, јер, веровали или не, тридесет година касније и даље се сећам првог пољупца“, напоменула је Јелена. „Када млада особа улази у љубавне односе, креће се од првих додира и пољупца, па ми је било важно да се то не банализује. Претпостављам да ће и сваком нормалном тинејџеру то бити изузетно важно и сигурно ће га памтити“, објаснила је Јелена.

Питања су се само низала:

– Шта сте читали када сте били наших година и колико је то утицало на тип књига које данас пишете? Да ли вас је неки лик из стварног живота инспирисао? Да можете, с којим бисте ликом из књиге изашли на кафу? Да ли имате неки посебан савет за младе? Да сте сада у том универзуму из књиге, да ли бисте волели да будете главни лик?

Након што је одговорила на питања, Јелена је запитала Магдалену, Сару и Петру шта би оне волеле да се деси Фантому и Весни у следећој књизи.

На самом крају Петар Арбутина је истакао да су и прва и друга књига важне јер руше табуе и говоре о важности и потреби да сами градите индивидуалност. „Суштина је да своје одлуке доносите сами и истовремено преузимате одговорност за њих. Свако од вас треба да изгради властиту индивидуалност, а суштина је да истражујете, погледом у себе и из себе, јер тако градите и однос према сопственом животу“, закључио је.