БИБЛИОТЕКА ВЕЛИКИ РАТ

Сви јубилеји су најчешће пропраћени мноштвом пригодних текстова и малим бројем истраживачких радова. То се поновило и поводом стогодишњице избијања Великог рата, касније у историографији названог Првим светским ратом. Службени гласник јубилеј обележава објављивањем озбиљних дела из историографије, књижевности и сродних дисциплина у библиотеци коју покрећемо, а која управо носи назив „Велики рат”.

Библиотека ће бити разнородна и тиме што ћемо публиковати осим објављених радова и дела која ће се први пут наћи пред читаоцима. Предност ће добити до сада необјављени рукописи, посебно архивска грађа, без чијег публиковања нема напретка у истраживању прошлих догађаја, посебно оних који и данас изазивају велику пажњу светске и наше јавности.

Ни у историографији, ни у књижевности нису написана значајна остварења посвећена Првом светском рату, осим малобројних изузетака. Дуго је ова тема била запостављена, свесно или несвесно, под притиском или без притиска, што наравно, није исто, али је, посматрано у целини, оставило ненадокнадиву празнину у спознаји многих важних догађаја. Овом библиотеком покушаћемо да ублажимо недостатак.

Библиотеци ћемо поклонити посебну пажњу у наредне четири године, али нећемо је укинути после обележавања завршетка Првог светског рата (2018). Од ове замисли нећемо одустати.

Велики рат
Велики рат
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Радош Љушић (од децембра 2012. до јануара 2015)
Затвори
БИБЛИОТЕКА ВЕЛИКИ РАТ

УРЕДНИЦИ: Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић

Ранији уредници: Радош Љушић (од децембра 2012. до јануара 2015)

ПОРАЖЕНИ
ПОРАЖЕНИ
Крваво наслеђе Првог светског рата (1917-1923)
Роберт Герварт
превео Тасић Дмитар, прво издање, 2017, 20 х 24,5 цм, 360 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-2031-1
2.310,00 РСД
2.194,50 РСД

Роберт Герварт је професор савремене историје на Колеџу Јуниверсити (University College) у Даблину и директор тамошњег Центра за студије рата. Докторирао је на универизитету у Оксфорду и био гостујући предавач на универзитетима у Харварду, Принстону и Сајенс По (Sciences Po) у Паризу, као и на Европском универзитету у Фиренци. Члан је Ирске краљевске академије и Краљевског друштва за историју. Самостално или као коаутор, објавио је десет књига о историји политичког насиља у Европи у XX веку и један је од најрелевантнијих стручњака у тој области. 

У овој књизи покушава свеобухватно да сагледа контекст историјских прилика у Европи након распада великих царстава и настанка нових националних држава. У раду на књизи сарађивао је велики број истраживача из различитих делова Европе, међу којима је и преводилац на српски језик - Дмитар Тасић.

Крај Првог светског рата оставио је незадовољнике на свим странама. Једни су веровали да су имали право на више од онога што су добили, други су сматрали да су престрого кажњени. У многим  деловима централне, источне и југоисточне Европе насиЉе је настављено и после потписивања примирја 1918. године. Дошло је до револуција и грађанских сукоба. Сагледавајући период и сукобе који су дуго били занемарени, аутор није користио само бројне изворе и архивску грађу већ је у дело вешто уткао одломке из литературе и дневничке белешке, стварајући готово епски приказ послератне анархије након слома великих империја, наводећи нас да поново размислимо о нашем разумевању Европе. Књига је преведена на више језика, а нашим читаоцима биће драгоцен поглед са стране на један од најдраматичнијих и најтрагичнијих периода новије српске историје, који може помоћи бољем разумевању како ширег историјског контекста тако и садашњих геополитичких прилика у Европи.  

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2024 — Службени гласник РС