О нама

1813
1834
1835
1914
1916
1919
1929
1941
1945
2004
2008
Затвори

О нама
Јавно предузеће Службени гласник основано је 1992. године Законом о објављивању закона и других прописа и општих аката и о издавању „Службеног гласника Републике Србије“, с циљем да објављује законе, прописе и друге акте, издаје обрасце чији су облик и садржина утврђени републичким прописима, као и да издаје публикације које су неопходне или од интереса за рад водећих републичких органа: Народне скупштине Републике Србије, председника Републике, Владе и појединачних министарстава, Уставног суда и Народне банке Србије и др. „Службени гласник“ објављује и опште акте других органа и организација и огласе.

Јавно предузеће Службени гласник баштини традицију издавања службених гласила, која почиње 1813. године објављивањем „Новина сербских“. Дан предузећа је 13. август, а 2020. смо обележили 207 година традиције објављивања службених гласила.

Полазећи од своје основне делатности – објављивања „Службеног гласника РС“, предузеће се развило у једну од најзначајнијих издавачких кућа. Концепт објављивања капиталних издања, стручне, теоријске литературе и публицистике окупио је око Гласникових јасно структурираних библиотека еминентне уреднике, ауторе, факултете и др. институције.

Производни циклус: припрема за штампу, штампа и дистрибуција, у потпуности је заокружен у самом предузећу. За сваку фазу циклуса карактеристичан је висок степен квалитета, ефикасности и ефективности, што је обезбеђено континуираним развојем технологија, перманентном едукацијом запослених и одговарањем на захтеве тржишта. Сва издања штампају се у савременој штампарији Службеног гласника, а излажу и продају у специјализованим књижарама Службеног гласника широм Србије.

Награда „Издавач године“ 2006, 2007, 2015. и 2018. на Међународном сајму књига у Београду, као и многе друге награде из области издаваштва, дизајна, графичке и техничке припреме за штампу и штампе потврђују релевантност Службеног гласника као издавача. Једно од таквих признања, Службени гласник је добио и на Међународном београдском сајму књига 2012. године, када су му акредитовани новинари доделили награду за „Најуспешнијег издавача године".

Осим наведених, Службеном гласнику је додељено и низ других, престижних признања. Председник Србије је 31. јула 2013. године донео Указ о додели одликовања Сретењског ордена другог степена Службеном гласнику за нарочите заслуге објављивања закона и прописа, а поводом обележавања 200 година од објављивања првог српског службеног гласила. Службеном гласнику је 2017. године додељена и годишња награда „Београдски победник“ за остварене резултате привређивања у 2016. години, коју додељује Привредна комора Србије – Регионална привредна комора Београда.

Народна скупштина је на Трећој седници Првог редовног заседања у 2013. години донела Закон о објављивању закона и других прописа и аката, којим је поред делатности издавања „Службеног гласника Републике Србије”, Службеном гласнику поверено и вођење Правно-информационог система Републике Србије, као делатност од општег интереса. Тиме је, на савремен начин, који је усклађен са правним системом Републике Србије и прилагођен новим технологијама, уређено и пословање Службеног гласника.



Мисија

Јавно предузеће „Службени гласник” у потпуности је посвећено ефикасном и квалитетном испуњењу циљева и обавеза које произлазе из Закона о објављивању закона и других прописа и аката. Вођење Правно-информационог система Републике Србије, али и активности из домена издавачке делатности и штампарских услуга реализују се са високим степеном квалитета, уз сталнo унапређивањe и омогућавање испуњења свих захтева и потреба корисника, запослених и сарадника.


Визија

Да будемо стабилно и развојно предузеће које проактивно и интерактивно реагује на захтеве тржишта, корисника и њихове потребе за културолошким вредностима и променама.
Да континуирано оправдавамо, одржавамо и подижемо издавачки углед и ауторитет највишим квалитетом производа и услуга, поузданошћу и тачношћу у преношењу информација, с циљем да се очува и делатно негује поверење корисника, јача тржишна позиција и истовремено, штите интереси шире друштвене заједнице. Да непрестано будемо вођени уверењем да је издаваштво стваралачка активност. Да будемо иноватори у нашим производима и услугама и препознајемo и потврђујемo уложено знање, енергију и креативност.

Изјава о политици ИНТЕГРИСАНОГ СИСТЕМА

      Политика интегрисаних система менаџмента се огледа у успостављању, одржавању и унапређењу интегрисаних система менаџмента у складу са захтевима међународних стандарда ISO 9001:2015, ISO 14001:2015 и ISO 45001:2018, чијом применом се обезбеђује склад између организације и интереса свих релевантних заинтересованих страна као и остварење визије, мисије и стратешких усмерења орагнизације.
    Успешан систем објављивања закона, прописа и других аката у оквиру Службеног гласника (Службени гласник РС, Просветни гласник, Међународни уговори), у електронском и штампаном облику, у функцији je уређивања, приређивања и ажурирања правно-информационог система РС. Успешно издавање образаца чији су облик и садржина утврђени републичким прописима, од интереса су за рад водећих републичких органа. Успостављање високих стандарда у издавачкој делатности један је од кључних услова за напредак друштва. Задовољство свих корисника постижемо врхунским квалитетом производње и услуга, поузданошћу и тачношћу у преношењу информација, као и окупљањем најеминентнијих стручњака у породицу сарадника и аутора ЈП ,,Службени гласник“.
     ЈП „Службени гласник“ организовано је тако да испуњава све законске обавезе везано за квалитет производа и услуга, животну средину као и безбедност и здравље запослених, да обезбеди квалитет који ће испунити захтеве корисника уз смањење трошкова и повећање продуктивности.

     Политика интегрисаног система остварује се пре свега кроз:

  • Упознавање запослених са мисијом, визијом, системом вредности и стратешким усмерењима организације.
  • Перманентно оспособљавање, образовање и мотивацију запослених у свим областима пословања значајним за остваривање стратешког усмерења.
  • Подизање свести о значају квалитета, значају животне средине и безбедности и здравља на раду.
  • Поштовање законских прописа, а посебно из области животне средине и безбедности и здравља на раду.
  • Идентификацију свих аспеката животне средине и стављање под контролу значајних аспеката.
  • Систематско смањивање емисије штетних материја у околину, рационално коришћење ресурса и енергије, минимизација употребе штетних материја и количине отпадних материја.
  • Обезбеђење ресурса, пре свега кадрова, и опреме за обезбеђивање безбедних услова за рад ради спречавања повреда и нарушавања здравља запослених.
  • Производњу, којом се гарантује реално остваривање дефинисаних стратешких усмерења, односно боља конкурентност производа у погледу квалитета, цена и рокова испоруке.
  • Неговање партнерских односа са испоручиоцима репроматеријала, купцима производа и услуга, и другим релевантним заинтересованим странама.
  • Стално побољшање квалитета производа и услуге са аспекта функционалности, животне средине и безбедности и здравља на раду.
  • Бригу о запосленима, њиховом здрављу и сигурности на раду.
  • Стално унапређење компетенција и свести запослених кроз обезбеђење услова за континуалан развој запослених и повећање знања организације.
  • Консултовање и учествовање радника по свим питањима безбедности и здравља на раду у циљу побољшавања ОХ&С система менаџмента.
  • Елиминисање опасности и смањење ОХ&С ризика (нулти ниво смртних случајева или повреда на раду које имају за последицу трајну инвалидност и нулти ниво изгубљеног времена због повреда на раду).
  • Периодично преиспитивање ефикасности и ефективности интегрисаних система менаџмента у циљу стварања подлоге за побољшања.
  • Непрекидно преиспитивање и усклађивање стратешког усмерења организације са захтевима и очекивањима релевантних заинтересованих страна.
  • Систематско предузимање мера у циљу смањења нивоа идентификованих ризика у погледу квалитета производа, животне средине и безбедности и заштите на раду, уз праћење и анализу постигнутих учинака.


    Руководство и запослени одговорни су за спровођење политике ИМС-а, ау складу са стандардима SRPS ISO 9001:2015, SRPS ISO 14001:2015 и SRPS ISO 45001:2018.

ПОЛИТИКА БЕЗ ДЕЧИЈЕГ РАДА

Дечији рад у ЈП ,,Службени гласник“ ланцу снабдевања неће бити толерисан. Уколико ЈП ,,Службени гласник“ дође у посед информације да било која компанија из ланца снабдевања користи дечији рад тражиће доказе да деа нису млађа од 15 година и да су ангажована само и искључиво у складу са регуларним нормама, на лаким пословима, ограничено време, без ноћног и опасног рада итд. 

Уколико се утврди одступање и присутност дечијег рада ван норми ЈП ,,Службени гласник ће:     
  • Тражити од испоручиоца да креира и достави јасан план и кораке коима ће уклонити дечији рад из свог пословања
  • Креирати поступак надзора, упознати добављача и спроводити надзор, самостално, помоћу надлежних агенција или професионалних удружења 
  • Раскинути сарадњу, уколико током надзора утврди да добављач недоследно спроводи кораке, одлаже прекид и непрекида праксу коришћења дечијег рада;
  • Уколико се иденитификује било који инцидент са дечијим радом код партнера, партнер ће започети или учествовати у програму трансфера деце укључене у дечији рад у процес обезбеђења квалитетног образовања док год су деца.






Историјат

      Oд „Новина сербских“ до „Службеног гласника Републике Србије“

Први број „Новина сербских“ („Новине сербске из царствујушчега града Виене“, како је гласио пун назив), које су уређивали студенти медицине Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић, изашао је у Бечу 1/13. aвгуста 1813. године. Вест на четвртој страни тог броја о борбама Срба и Турака прво је обавештење о модерној држави Србији у једним српским новинама. Лист је престао да излази 1822. године, када су аустријске власти укинуле дозволу за објављивање јер је Давидовић прешао у Србију.

Први број „Новина србских“ објављен је у Крагујевцу 5/17. јануара 1834. године, чему је 1832. године претходило штампање пробног броја. „Новине србске“, које је уз сагласност кнеза Милоша штампала Књажеска србска књигопечатња, уједно су прве новине у Србији. Лист је, испрва, у тиражу од 300 примерака, излазио једном седмично под уредништвом Давидовића, једног од најобразованијих Срба тог времена. Претплата је износила два талира годишње, а током 1834. године изашла су 52 броја. „Новине србске“, које по начину уређивања и техничком изгледу нису заостајале за најбољим европским листовима тог времена, објављивале су указе кнеза и владе, вести из земље и света, књижевне вести „и вообште све предмете који би к ползи и употребљенију, забави и увесељенију рода Србског служити могли“.

„Новине србске“ су од 1835. године излазиле у Београду, 1843. су промениле назив у „Србске новине“, а 1870. године постале су „Српске новине“. Када је у Првом светском рату српска влада 1914. године привремено прешла у Ниш, и седиште „Српских новина“ премештено је у тај град, где је лист излазио од 26. јула/8. августа 1914. године до 14/27. октобра 1915. године. После албанске голготе и преласка Владе Краљевине Србије на Крф, „Српске новине – Службени дневник Краљевине Србије“ излазиле су на том грчком острву од 7/20. априла 1916. године до 13/26. новембра 1918. године, где су имале и књижевни додатак „Забавник“, бавећи се српским језиком и у избеглиштву и одржавајући књижевни живот Србије у време њеног највећег страдања. Последњи број под тим називом штампан је у Београду 10/23. јануара 1919. године.

Први број „Службених новина Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца“ објављен је 12/25. јануара 1919. године у Београду. „Службене новине Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца/Službene novine Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca“ имале су, попут „Српских новина“, службени и неслужбени део у коме су објављиване вести из земље и света. Од априла 1919. године неслужбени део своди се на саопштења.

Променом назива државе у Краљевина Југославија 1929. године, службено гласило преименовано је у „Службене новине Краљевине Југославије“. Током Другог светског рата оне прате Владу Краљевине Југославије и излазе у Лондону као „Službene novine Kraljevine Jugoslavije – Ratno izdanje“ од 19. августа 1941. до 3. марта 1945. године (укупно 22 броја).

Победом комунистичке Народноослободилачке војске у јесен 1944. године, Србија је ослобођена од окупатора и 24. фебруара 1945. године почео је да излази „Службени гласник Србије“ с паролом на насловној страни „Смрт фашизму – слобода народу“.

У августу 2004. године држава Србија обновила је хералдичке традиције и државне симболе Кнежевине и Краљевине Србије, па је српски грб враћен на насловну страну службеног гласила српске државе, односно од броја 94. „Службеног гласника Републике Србије“, објављеног 19. августа 2004. године. Службени гласник од 13. августа 2008. године, на основу тога што је као службено гласило државе настављач традиције зачете „Новинама сербским“, обележава тај датум као свој дан.
































































Основни подаци о предузећу Органи предузећа Раднa биографијa директора Раднe биографијe чланова
Надзорног одбора
Радне биографије извршних директора сектора у предузећу Организациона шема Закон о објављивању закона и других прописа и аката Уредбa о Правно-информационом систему Републике Србије Одлука о изменама и допунама Одлуке о усклађивању пословања ЈП Службени гласник са Законом о јавним предузећима Одлукa о усклађивању пословања ЈП Службени гласник са Законом о јавним предузећима Статут ЈП Службени гласник Дугорочни и средњорочни план пословне стратегије и развоја Правилник о посебним безбедносним процедурама у штампарији током послова од нарочитог значаја Програм пословања за 2024. Програм о изменама и допунама програма пословања за 2023. (друга измена) Програм о изменама и допунама Програма пословања за 2023. Програм пословања за 2023. Програм пословања за 2022. Програм пословања за 2021. Програм о изменама и допунама Програма пословања за 2021. Програм пословања за 2020. Програм о изменама и допунама Програма пословања за 2020. Извештај о пословању за 2022. Извештај о пословању за 2021. Извештај о пословању за 2020. Извештај о пословању за 2019. Извештај о пословању за 2018. Редовни финансијски извештај за 2022. Редовни финансијски извештај за 2021. Редовни финансијски извештај за 2020. Редовни финансијски извештај за 2019. Извештај независног ревизора за 2022. Извештај независног ревизора за 2021. Извештај независног ревизора за 2020. Извештај независног ревизора за 2019. Извештај за период
од 01.01.2023. до 31.12.2023.
Извештај за период
од 01.01.2023. до 30.09.2023.
Извештај за период
од 01.01.2023. до 30.06.2023.
Извештај за период
од 01.01.2023. до 31.03.2023.
Извештај за период
од 01.01.2022. до 31.12.2022.
Извештај за период
од 01.01. до 30.09.2022.
Извештај за период
од 1.1.2022. до 30.6.2022.
Извештај за период
од 1.1.2022. до 31.3.2022.
Извештај за период
од 1.1.2021. до 31.12.2021.
Извештај за период
од 1.1.2021. до 30.9.2021.
Извештај за период
од 1.1.2021. до 30.6.2021.
Извештај за период
од 1.1.2021. до 31.3.2021.
Извештај за период
од 1.1.2020. до 31.12.2020.
Извештај за период
од 1.1.2020. до 30.9.2020.
Извештај за период
од 1.1.2020. до 30.6.2020.
Извештај за период
од 1.1.2020. до 31.3.2020.
Одлука о рачуноводству и рачуноводственим политикама Правилник о допуни правилника о ближем уређивању поступка јавних набавки Правилник о изменама Правилника о ближем уређивању поступка јавних набавки Правилник о ближем уређивању поступка јавних набавки − у примени од 5. новембра 2020. Правилник о ближем уређивању поступка јавних набавки − у примени до 4. новембра 2020. Друга измена Плана јавних набавки за 2023. План јавних набавки за 2023. Измена Плана јавних набавки за 2023. План јавних набавки за 2024. План јавних набавки за 2022. План јавних набавки за 2021. Измена Плана јавних набавки за 2021. Интегрисани систем менаџмента ISO РSО 12647-2 Правилник Клуба читалаца
Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2024 — Службени гласник РС