Питање опстанка у идентитету – који није од јуче, фабрикован, нити је случајно онакав какав јесте, јер је вековима вајан – за данашњу српску и укупну самосвест јесте међу првим питањима. Радове обједињене у овој књизи повезује назначени тематски комплекс, инициран и општијим приликама у књижевном и околокњижевном подручју. Негдашња поштапалица „одбрана поезије“, коришћена и без сувише јаког повода, овде се, с прилично разлога, може превести у синтагму „одбрана традиције“, или, ближе речено, „одбрана традицијске самосвести“. Све чешће се данас, у разним контекстима јавнога говора, помиње реч идентитет, за којом се – као и за другим кључним речима сваког времена – зна посегнути упразно, али не и без разлога. Идентитетским питањима прожети су овде окупљени текстови, пре свега огледи о песничким делима што остварују присну, суштинску корелацију индивидуално-егзистенцијалних предањских чинилаца, било да је реч о колективној или некој ауторски скројеној, интимној „великој причи“. Лозинка „успостављање поверења у поузданост света“, наведена у једном тексту, важи и за друге овде описане стваралачке напоре. Осим огледа о низу српских песника прошлог века и наших сa-временика, потом осврта на песничке антологије као вид успостављања и изражавања традицијске свести, овде су нашла место и два текста о идентитетским темама у опусу два српска приповедача, као и осврт на погледе једног књижевног теоретичара и историчара, коме је питање места књижевности унутар културе као динамичког тока било у средишту научног занимања. Отуда је књига Матични простор негде између пажљиво компоноване збирке огледа и проблемске студије – али је ипак, сматрамо, довољно целовита, с видно преплетеним кључним смисаоним нитима између текстова.
БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ
Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).



ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић
Читање књижевне баштине и књижевне савремености у новом кључу основна је поетичка претпоставка ове библиотеке. Чине је есеји, студије, расправе, полемике и монографије о новој српској књижевности, од XVIII века до данас. Интерпретација превратничких, иновативних књижевних чињеница које су, истовремено, и важан сегмент модерне европске књижевне баштине. У колекцији објављујемо студије и расправе које у много чему иницирају и нови, модерни критички дијалог о епохалним поетским пројектима српске књижевности.
ISBN 978-86-519-1368-9