БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција НОВА & МОДЕРНА ТРАДИЦИЈА

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Читање књижевне баштине и књижевне савремености у новом кључу основна је поетичка претпоставка ове библиотеке. Чине је есеји, студије, расправе, полемике и монографије о новој српској књижевности, од XVIII века до данас. Интерпретација превратничких, иновативних књижевних чињеница које су, истовремено, и важан сегмент модерне европске књижевне баштине. У колекцији објављујемо студије и расправе које у много чему иницирају и нови, модерни критички дијалог о епохалним поетским пројектима српске књижевности.

ПЕСНИЧКЕ ЗАГОНЕТКЕ
ПЕСНИЧКЕ ЗАГОНЕТКЕ
Милета Аћимовић Ивков
прво издање, 2011, 13,5 х 20 цм, 180 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1053-4
49,50 РСД

Освајајући нове поетичке хоризонте и обликујући другачије и у основи ново виђење света, модерна српска поезија је до гласа често долазила у околностима које јој нису биле наклоњене. Као што је у гласовима неких њених великих посленика врхунио и стабилизовао се одређени поетички модел и систем вредности, који је касније постајао елиотовска основа на којој су други изграђивали сопствени стваралачки профил, тако се показало и да је, у разнородним сучељавањима и опорочавањима обележеној нашој савременој књижевности, поезија постала њен највиталнији и вредносно најистакнутији део. Разумевајући читање, како Цветан Тодоров на почетку своје Поетике каже, као „кретање у простору текста“, аутор је у овој књизи настојао да препозна и опише различите индивидуалне означитељске праксе и реалне књижевно-уметничке вредности, као што је, са свешћу да на пријем и разумевање песничког текста делимице утичу и поједине вантекстовне околности, своје читање и тумачење усмерио и ка широком пољу њиховог међусобног додиривања, прожимања и утицаја.

MasterCard Maestro American Express DinaCard Visa
Comodo
©2009 - 2025 — Службени гласник РС