БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција ОСНОВА

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Колекција Основа обухвата фундаменталне књижевнотеоријске студије, расправе, монографије, енциклопедијске речнике и лексиконе теоријских појмова, хрестоматије и антологије одређених пројеката и -изама. Чине је три сегмента: књижевна теорија, књижевна историја и лексикографија.У колекцији ће бити представљени и најзначајнији посленици српске науке о књижевности (теоретичари и књижевни историчари)..

ПОСЛЕРАТНА СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ 1945–1970. И ЊЕНА ИСТОРИЈА
ПОСЛЕРАТНА СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ 1945–1970. И ЊЕНА ИСТОРИЈА
Предраг Палавестра
прво издање, 2012, 15,7 х 23 цм, 568 стр., тврд повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1456-3
220,00 РСД

Палавестра je борац против тоталитаризма y политичком и културном животу.Токове послератне српске књижевности он управо осветљава из тог угла. Најближи су му они писци који су својим даром, својом храброшћу највише допринели ослобађању од политичког притиска и, не баш ретко, од правог политичког терора. Литература je могућна само као слободан и аутономан чин. Поуздано je овај критичар препознавао све оне прикривене, слободоумним паролама камуфлиране тежње и акције које су отежавале разликовање истинске независности мишљења од ропског мајмунисања. Борба за демократију y политичком животу одвијала ce упоредо са залагањем за плурализам и аутономију књижевног израза. Ta два тока не треба изједначавати, али их ипак морамо посматрати и оцењивати заједно. Разуме ce, крајем шездесетих и почетком седамдесетих година, све ствари ce нису могле назвати правим именом, али je постојао начин да ce каже, односно наговести истина. Када ce данас чита Послератна српска књижевност, осећа ce на њеним страницама патос слободне мисли.

(Павле Зорић)

MasterCard Maestro American Express DinaCard Visa
Comodo
©2009 - 2025 — Службени гласник РС