БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција ОСНОВА

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Колекција Основа обухвата фундаменталне књижевнотеоријске студије, расправе, монографије, енциклопедијске речнике и лексиконе теоријских појмова, хрестоматије и антологије одређених пројеката и -изама. Чине је три сегмента: књижевна теорија, књижевна историја и лексикографија.У колекцији ће бити представљени и најзначајнији посленици српске науке о књижевности (теоретичари и књижевни историчари)..

ТЕОРИЈА КЊИЖЕВНОСТИ
ТЕОРИЈА КЊИЖЕВНОСТИ
Са рјечником књижевнога називља
Миливој Солар
прво издање, 2012, 15,7 х 23 цм, 576 стр., тврди повез, латиница
ISBN 978-86-519-1199-9
330,00 РСД

      „Када ми је професор Гојко Тешић предложио да у овом издавачком подузећу објавим Теорију књижевности, најприје сам рекао како ми се чини да та књига ипак припада прошлости с обзиром на све што се догодило у проучавању књижевности откако сам је написао. Осим тога, споменух да сам је готово замрзио, као што је једном Флауберт рекао да је замрзио Госпођу Бовари, јер гдјегод дође, сви му говоре како познају његов опус, а ништа друго његово нису прочитали. Но морам рећи, он је написао изврстан роман, а ја сам написао основни приручник за ученике и студенте прве године, па баш и не бих желио да то буде једино дјело због којега ме читатељи познају. Ипак, професор ме Тешић поколебао јер је напоменуо како без обзира на буран и сложен развој теорије књижевности, увод у неке основне спознаје мора проћи сватко тко се жели упутити у сувремено стање.
      Теорију књижевности написао сам 1974. године. Била је добро примљена, представљена је и у Београду, доживјела је бројна издања, а колико ми је познато, употребљавала се и на ширем подручју бивше државе. Мислим да то прије свега захваљује настојању да школску традицију повежем с тада сувременим схваћањима о интерпретацији, руском формализму и структурализму. Нисам при томе желио да књигу сувише оптеретим властитим стајалиштима. Писао сам у жанру примјереном приручнику, настојао сам само упозорити на основне појмове и постојеће спознаје, но ипак држим да сам се ’одмакнуо’ од тада устаљених образаца и ’примакнуо’ схваћању књижевности као самосвојне стваралачке дјелатности. У каснијим сам издањима текст мјестимице и надопуњавао, одуставши тек када сам примијетио да се цјелина не може поправљати у дијеловима, а да нову цјелину по свој прилици мора нетко други написати.
      Професор Тешић и тим је поводом предложио да заједно с Теоријом објавим и Рјечник књижевнога називља, који је настао знатно касније. И њега сам, међутим, написао искључиво због ученика и студената, па је задржао карактер увода. Сматрам тако да се уклапа у излагање Теорије, јер уводи и објашњава и неке основне појмове који се учестало понављају у новијим теоријама и књижевној критици. Вјерујем зато да може бити од помоћи и новим читатељима, но напомињем да нисам желио надићи оквире основног приручника.“


Миливој Солар

MasterCard Maestro American Express DinaCard Visa
Comodo
©2009 - 2025 — Службени гласник РС