Лео Шпицер (Leo Spitzer, 7. фебруар 1887, Беч, Аустрија – 16. септембар 1960, Форте деи Марми, Италија), познати романиста и хиспаниста, један од утемељитеља стилистичке критике, докторирао је 1910. (Die Wortbildung als stilistisches Mittel exemplifiziert an Rabelais / Творба речи као стилско средство на примеру Раблеа). Одлично је знао више од десет светских језика. Предавао је у Бечу, Бону, Марбургу и Келну. Кад су националсоцијалисти приграбили власт, емигрирао је 1933. у Истанбул, где је основао катедру за европску филологију. Године 1936. прешао је у САД и преузео катедру за романистику на Универзитету Џонс Хопкинс. Аутор је великог броја лингвистичких анализа највећих дела француске, шпанске, италијанске књижевности. Шпицерови најзначајнији текстови објављени су у Stilstudien I и II, а његов методолошки најважнији текст је Лингвистика и теорија књижевности (Linguistics and Literary History, 1948).