Косово је трагични и узвишени пад нашег средњовековног царства. Са њиме би се могло завршити. Али оно је и један од најлепших почетака. У бескрајној равној ширини мирног косовског пејзажа Грачаница, сва у таласима лукова, сводова и кубета, уздиже се грандиозна, у облаке. Пахимер и Теодор Метохит, наш цароставник и толики летописци писали су о малој византијској принцези Симониди, детету удатом од 9 година, и о слави и величини владара који је створио Грачаницу, Нагоричане, Бањску, Трескавицу и Краљеву цркву у Студеници.
Али је све то слабо, све то незнатно, све то избледи када на своду
грачаничком као под тријумфалним луком угледамо Стефана Уроша Милутина – који
се потписивао гордо: С Богом самодржац всех српских и поморских земљ – у
бисерној багреници са задужбином у руци и малу Палеологину нежну, патетично
лепу, израза бојажљивог и милог, очију пуних болне детиње љубави, крај чијег
лица падају две драгоцене округле минђуше као два сунца.
Сшанислав Краков
(Из шексша
Грачаница: роман Милутина и Симониде)
Награда за издавачки подухват за капиталну едицију на Међународном сајму књиге Бањалука 2021.
Награда за издавачки подухват године на 65. Међународном сајму књига у Београду, одржаном 2022.