Историја, псеудологија, фама је књига која се бави поступцима проблематизовања историје у прози Светислава Басаре, и обухвата проучавање наративних стратегија, какве су симулирање паратекстуалних конвенција историографије, проблематизовање статуса историјске чињенице, нарушавање фабуларног принципа каузалитета и подривање научног ауторитета историјског знања, указивањем на његову (нужно) фикционалну природу. Будући да је историја једна од важних тема Басарине прозе, студија обухвата и осврт на порекло Басариних схватања историје, тематизованих у романима и есејима овог аутора, као и на начине манифестовања одређених филозофских и историјских становишта кроз наративне поступке и доминантне мотиве. У Басариној прози остварен је полемички и дијалошки однос са књижевном традицијом мистицизма, као и са латинском традицијом, односно културним моделом ерудиције западноевропског човека: поступци атипичног и „неадекватног“ цитирања књижевног наслеђа свакако представљају један вид проблематизовања књижевне историје. Митологизовање националне културне и политичке историје представља један од најзначајнијих мотива Басарине прозе, а, такође, и највећег броја његових полемичких текстова.
БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ
Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).



ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић
Читање књижевне баштине и књижевне савремености у новом кључу основна је поетичка претпоставка ове библиотеке. Чине је есеји, студије, расправе, полемике и монографије о новој српској књижевности, од XVIII века до данас. Интерпретација превратничких, иновативних књижевних чињеница које су, истовремено, и важан сегмент модерне европске књижевне баштине. У колекцији објављујемо студије и расправе које у много чему иницирају и нови, модерни критички дијалог о епохалним поетским пројектима српске књижевности.
ISBN 978-86-519-0563-9