БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција НОВА & МОДЕРНА ТРАДИЦИЈА

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Читање књижевне баштине и књижевне савремености у новом кључу основна је поетичка претпоставка ове библиотеке. Чине је есеји, студије, расправе, полемике и монографије о новој српској књижевности, од XVIII века до данас. Интерпретација превратничких, иновативних књижевних чињеница које су, истовремено, и важан сегмент модерне европске књижевне баштине. У колекцији објављујемо студије и расправе које у много чему иницирају и нови, модерни критички дијалог о епохалним поетским пројектима српске књижевности.

СТЕРИЈИНЕ ПАРОДИЈЕ
СТЕРИЈИНЕ ПАРОДИЈЕ
Искушења (пост)модерног читања
Драгана Белеслијин
прво издање, 2009, 13,5 х 20 цм, 260 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0423-6
49,50 РСД
49,00 РСД

Књига представља кохерентно истраживачко остварење, у којем су појединачна поглавља одлично уклопљена у целину. Већ у самом уводу јасно су зацртани главни правци и методолошки оквири истраживања, при чему треба истаћи њен одличан увид у најновију теоријску и књижевно-историјску литературу. Ауторка је из обимног Стеријиног опуса издвојила дела која у најбољем и најмодернијем светлу репрезентују његове пародијске проседее. Сходно томе, у центру њеног истраживања нашао се Роман без романа чија суштински интертекстуална и метатекстуална природа отвара простор за модерније интерпретирање његове пародијске, али и смеховне димензије уопште; овим анализама јасно се наглашава да је Стерија актуелан као романсијер, те се у новом кључу сагледава и његов веома модеран однос према феноменима жанра и читања. С друге стране, увођење Суштине једног разума у контекст грађе баца другачије светло не само на ту комедију већ и на читав Стеријин драмски (највише комедиографски) опус у целини, изван и изнад до сада прихваћене идеје о доминантно просветитељској или арс-поетичкој интенцији његовог хумора. Најсмелији помак Драгана Белеслијин чини третманом календара овог писца као остварења врхунског поетичког значаја, каткад и великих књижевних вредности, што је у традиционалном поимању ствари занемарено, а што је блиско сензибилитету савремене епохе. Управо ка том сензибилитету ауторкина размишљања воде у закључном поглављу књиге, где се Стерија са разлогом сагледава као претеча постмодерне прозе, у чему већ помињани поступци пародизације имају кључну улогу.

Сава Дамјанов

MasterCard Maestro American Express DinaCard Visa
Comodo
©2009 - 2025 — Службени гласник РС